U dnevnom boravku OŠ „Ivo Andrić“ u Budisavi đaci uče o ravnopravnosti

Kako mališani ushićeno kažu, tamo im je super jer se igraju, druže, rade domaći i jedu.

- Najzanimljivije je to kad idemo u dvorište - probija se piskavi glasić dečaka kroz graju uzvika ko šta od dece voli da radi.

Međutim, kad smo ih nedavno posetili, zatekli smo ih kako pišu pisma Deda Mrazu. To nisu pisma na koja smo navikli, već je reč o dečjim željama za Deda Mraza, odnosno šta je ono što oni njemu žele za Novu godinu.

- Ja mu želim da svoj deci sveta ispuni želje - dovitljiva je šestogodišnja Jelena, dok su dečaci bili manje skromni i dovikivali šta je to ono što bi voleli da pronađu pod jelkom.

Kako je prilikom naše posete sneg prekrio čitavu Budisavu, deca najviše zabave pronalaze u zimskim čarolijama, ali ne kriju da im je grudvanje omiljena disciplina!

- Na jesen se gađamo kestenjem, a zimi snegom - iskren je jedan dečak, dok ga drugi nespretno ispravljaju govoreći da se, pak, gađaju „samo u noge”.

Mnogi od njih, istina, treniraju neke sportove, najviše aikido koji, samo ponekad, praktikuju i van treninga. Ali, nikad nisu oni ti koji započinju bilo kakvu prepirku!

- Ja skoro ceo mađarski znam - hvali se jedan od momčića, budući da u dnevnom boravku ima i srpske i mađarske dece, te i jedni i drugi znaju oba jezika.

Iako su različitog uzrasta u Dnevnom boravku dišu kao jedno. Kako je učiteljica Eva objasnila, za to vreme koje provedu zajedno, uče se samokontroli, međusobnom pomaganju, kako da se ponašaju u kolektivu, da budu empatični i, naravno, uredni.

- Ovde smo svi ravnopravni - ističe učiteljica. - Naravno da ponekad bude nekog koškanja, ali zato imamo patuljka Mrguda kod kojeg dete, koje je uradilo nešto loše, sedne i razmišlja o svojim postupcima. Nije jednostavno raditi ovde, ali smo u službi roditelja i po potrebi se angažujemo i mimo radnog vremena.

L. Radlovački