Просветари ОШ „Алекса Шантић“ унапређују наставу кроз пројекте
У оквиру Еразмус плус програма тим просветних радника, у чијем саставу су три наставника, учитељица и педагогица из ОШ „Алекса Шантић” у Степановићеву, осмислио је пројекат „Stepping Стонес то Модерн School”, који се бави пројектном наставом, која се уводи у основне школе.
Како смо сазнали, желели су да науче о тој теми и спремно дочекају промене које ће се, по најавама, након првог и петог разреда, постепено увести у све остале. Пројекат, који воде Славица Јевић, Љиљана Рехнер, Игор Лешчешен, Витомирка Младић и Александра Крстић Јовић, има три фазе и почео је у августу, а реализоваће се до истог месеца наредне године. У првој фази су се припремали, у другој су били у Риму, где су учествовали на курсу „Пројецт анд Цомпетенце Басед Леарнинг”, а у трећој сада имају задатак да шире резултате учења, и, такође, израде брошуру, својеврсни приручник, који ће донети теоријски оквир пројектне наставе и пример добре праксе.
– Имамо сада задатак да оно што смо научили у Италији пренесемо нашим колегама најпре у нашој школи, а онда и шире, то нам је примарни задатак – објаснила је школски педагог Александра Крстић Јовић, додајући да ће се пројектна настава о којој су доста научили примењивати на наставу из свих предмета. – Тамо смо видели како се то ради на мало другачији начин. Иако смо сви прошли обуку о пројектној настави кроз Министарство просвете, требало нам је додатних знања. Чини ми се да смо на курсу добили гомилу материјала и идеја, али пошто ћемо у оквиру те фазе ширења наученог имати и пилот-пројекат у нашој школи, мислим да ћемо тек кад прођемо цео процес моћи да причамо колико нам је пројекат значио.
Иначе, на курсу су, осим њих, једини представници из Србије биле њихове колеге из новосадске школе „Коста Трифковић”, а имали су прилику и да искуство размене с колегама из још 12 европских земаља. Осим што су учили о пројектној настави, имали су прилику да посете једну од школа, али и да, како кажу, схвате да су проблеми просветара свуда у Европи једнаки.
– Ништа ми нисмо лошији од њих, све школе имају исти проблем, деца су незаинтересована, а ми се трудимо да их заинтересујемо, а њих занимају неке друге ствари па сви имамо исти задатак – да нађемо метод да их активирамо – казала је наставница математике Љиљана Рехнер, и додала да су их за ангажовање на пројекту подстицали ентузијазам, љубав према послу те жеља да се нађе могућност да се допре до ученика.
Како су нам објаснили у тој школи, суштина пројектне наставе је интеграција садржаја разних предмета да би ученици схватили да је све то што уче из различитих предмета заправо једна неодвојива целина.
– Ученицима ћемо давати задатак да реше одређени проблем, а решења ће проналазити и у физици, хемији, географији, историји, односно свим предметима – објашњава наставник географије Игор Лешчешен. – Идеја је да састављају коцкице, а ми смо ту да их усмеравамо. Поента је да они ипак сами раде на том проблему и да знање из једног предмета примењују у другом.
В. Бијелић