Ветеринарска амбуланта – место где су све животиње сложне

Животиње са проблемима само пристижу, и сваки је пођеднако важан, као и свака животиња. У амбуланти смо затекли црног лабрадора по имену Оки, златног ретривера Меду, црну мачку Полу и средњеазијског овчара, који није ни могао добити неко мање име него Макс, јер ови пси достигну тежину и до 80 килограма. Иако млад, има пуну висину и тежину ове велике расе паса.

Макс је весело њушкао, млатио дугачким репом, претећи да нас све сруши, својим великим шапама којима би могао потпуно да покрије мачку  која је у том моменту “кварила” просек у амбуланти са три пса.

Неко неписано правило је да животиње у амбуланти више немају инстинкт ловаца, који им у тим условима тек понекад проради, тако да три пса нису ни погледала мачку, која је ипак имала најтеже ране. Дешава се и да два мужјака седе леђима окренутим тресући се и као да један другом држе страх, иако би на улици сигурно улетели у неку „расправу“. Код ветеринара увек превлада страх да им се не пише добро, иста непријатност као и код људи који очекују резултате доктора.

Ветеринар и власник амбуланте Стеван Токин каже да је мачка стигла у амбуланту упуцана из ваздушне пушке, тешких рана са метком у себи, и да су јој задње ноге биле паралисане.

-Људи су донели мачку да је успавамо, јер је била тешко рањена, али ми смо знали да је можемо спасити, снимили је рендгеном, те сам урадио операцију, извадио метак и Пола, која је и добила име, јер је стигло пола мачке, данас може да хода- каже ветеринар и додаје да је толико умиљата да би се само мазила, захвална што јој је живот спасен.

Кад је дошла била је параплегичарка скроз, међутим на рехабилитацији у амбуланти, уз стални надзор, Пола сада помера задње ноге и преде константно.

-Уопште није померала ноге и нисмо знали хоће ли проходати, али очекујемо пуни опоравак- каже Стеван и додаје да је мацу усвојио власник који већ има четири мачке и француског булдога, те након опоравка, Пола иде у нови дом.

Црни лабрадор Оки имао је тужне очи, јер је зарадио анапласмозу, добио је браунилу и инфузију кроз коју је примао терапију, а његова власница га је мазила како би време код ветеринара што брже прошло.

-То је исто болест коју преноси крпељ, зато је заштита толико важна- каже ветеринар и додаје да крпељ преноси многе болести, не само једну.

-Тромбоцити су Окију били 19 кад је стигао, то сад вама не значи ништа, али био је у лошем стању, јер они треба да буду 200, што смо проверили у нашој лабораторији и зато је важно рано открити дијагнозу и стање пацијента- каже Токин.

Ретривер Меда стар осам година стигао је у амбуланту са тешком упалом ушију и како би му ветеринар сипао раствор и лек у уши, сви смо морали да се одаљимо, јер је Меда толико тресао главом и претио све да нас испрска.

-Меда је диван пас, и миран пацијент, који где га оставиш ту га и затекнеш- каже кроз осмех ветеринар, а његови власници су му само говорили да буде добар, јер ускоро иде кући, упркос хроничној упали ушију, која уме да буде веома болна за псе.

Рана дијагноза је превенција за разне болести код животиња, зато је толико важна посета ветеринару, који једини може одредити право стање болести и терапију која затим следује. У амбуланти смо могли да видимо одговорне власнике, за шта се и наш лист константно залаже, као што не бисте сами лечили себе, тако то не радите и вашим љубимцима, јер само ветеринар може поставити праву и правовремену дијагнозу, која како смо видели код мачке Поле, главу чува.

Маша Стакић