Поглавља која отварамо потврда квалитета економских реформи

Она наводи да је поглавље 17 једно од најважнијих економских поглавља и да ће његово отварање бити додатна подршка већ добро започетим економским реформама, посебно у домену структурних реформи, макроекономских и фискалних пројекција.



"То су одредбе које помажу земљи да на неки начин додатно ојача механизме за фискални надзор и за фискалну одговорност, што знатно утиче и на распон јавног дуга, односно смањивање буџетског дефицита. Та поглавља пружају конкретне и важне инструменте који додатно стабилизују економске реформе", навела је Јоксимовић.



Отварање поглавља 18 омогући ће нова статистичка истраживања у Србији, која до сада нису била део система, чиме ће бити доступнија и транспарентнија.



"Бићемо боље упоредиви са другима по разним параметрима - економским и социјалним циљевима одрживог развоја, квалитету живота", прецизирала је Јоксимовић.



Министар наглашава да је Србија имала седам технички припремљених преговарачких позиција, али да су државе чланице ЕУ консензусом одлучиле да на међувладиној конференцији буду отворена само два, што је, каже, солидна вест за Србију која говори да је политика проширења жива, иако тренутно није високо на агенди ЕУ.



"Мислим да смо заслужили више, али ЕУ тренутно не држи политику проширења високо на својој листи приоритета јер се спремају европски избори, а трчати предизборну кампању с политиком проширења као важним инструментом није баш лако. То је доста утицало на одлуку о броју поглавља", навела је Јоксимовић за Танјуг.



Објаснила је да се поглавља 23 и 24, која се тичу владавине права, као и поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума и дијалог Београда и Приштине, узимају у обзир када се доносе одлуке о томе колико ће нових поглавља Србија отворити.



Сматра да је Србија, у односу на напредак који је остварила у поглављима 23 и 24, заслужила отварање најмање три поглавља, те да је, кад је реч о поглављу 35, јасно да Београд ни на који начин није умањио значај дијалога, већ да је Приштина та која је наставила са унилатералним потезима и потпуно обесмислила читаву причу о дијалогу, те подрила и онако слабо поверење две стране и регионалне односе и стабилност.



Јоксимовић објашњава да се о броју поглавља која ће бити отворена одлучује консензусом, те наглашава да је било земаља које су дале сагласност за три, четири или пет поглавља, али да је било и оних које нису желеле да се отвори ниједно.



Министар наводи да Србија остаје у оквирима динамике која је раније предвиђена, будући да ће, чак и ако сваке године буде отварала само по два поглавља на шест месеци, до 2023. године бити отворена сва.



Важно је, међутим, и затварати поглавља, односно радити на реформама у свим аспектима како би се достигла пуна усаглашеност са европским стандардима, истиче Јоксимовић.



Министар наводи и да није оптимистична да ће проширење бити високо на агенди Европске уније следеће године, када ће бити одржани избори за Европски парламент и када се очекује излазак Велике Британије из ЕУ.



Додаје да ће после конституисања новог сазива европских институција бити јасније у ком правцу ће се кретати политика проширења и истиче да ће Србија наставити да ради свој посао.



Јоксимовић наводи да 2025. година јесте одржива перспектива за улазак у ЕУ, уколико се појача рад на реформама, али и уз разумевање ЕУ да ће морати да оствари свој део посла.



"Ми реформе спроводимо због грађана, али ако је само циљ да спроводимо реформе без чланства, ми то можемо да урадимо и без процеса европских интеграција. Кредибилна политика проширења значи да, уколико спроводите предвиђене реформе, превасходно у циљу грађана, то несумњиво доведе до чланства у ЕУ", навела је Јоксимовић.



Говорећи о очекивањима од румунског председавања које почиње 1. јануара 2019, Јоксимовић наводи да се та земља, и поред веома важних догађаја у првој половини године по ЕУ, определила да стави политику проширења као један од својих приоритета.



"Без обзира што земља председавања не може да преокрене атмосферу у корист проширења, ипак је важно да држи то као тему јер се онда о њој мора разговарати на свим састанцима, на свим највишим форумима током румунског председавања", навела је Јоксимовић.



Верује да ће то резултирати бар једном међувладином конференцијом на којој ће Србија отворити нека од поглавља за која је спремна.



Србија иначе има припремљене преговарачке позиције и за поглавља 9 - финансијске услуге, 2 - слобода кретања радника, 4 - слобода кретања капитала, 14 - које се тиче транспортне политике и 21 које се тиче трансевропских мрежа.