Poglavlja koja otvaramo potvrda kvaliteta ekonomskih reformi

Ona navodi da je poglavlje 17 jedno od najvažnijih ekonomskih poglavlja i da će njegovo otvaranje biti dodatna podrška već dobro započetim ekonomskim reformama, posebno u domenu strukturnih reformi, makroekonomskih i fiskalnih projekcija.



"To su odredbe koje pomažu zemlji da na neki način dodatno ojača mehanizme za fiskalni nadzor i za fiskalnu odgovornost, što znatno utiče i na raspon javnog duga, odnosno smanjivanje budžetskog deficita. Ta poglavlja pružaju konkretne i važne instrumente koji dodatno stabilizuju ekonomske reforme", navela je Joksimović.



Otvaranje poglavlja 18 omogući će nova statistička istraživanja u Srbiji, koja do sada nisu bila deo sistema, čime će biti dostupnija i transparentnija.



"Bićemo bolje uporedivi sa drugima po raznim parametrima - ekonomskim i socijalnim ciljevima održivog razvoja, kvalitetu života", precizirala je Joksimović.



Ministar naglašava da je Srbija imala sedam tehnički pripremljenih pregovaračkih pozicija, ali da su države članice EU konsenzusom odlučile da na međuvladinoj konferenciji budu otvorena samo dva, što je, kaže, solidna vest za Srbiju koja govori da je politika proširenja živa, iako trenutno nije visoko na agendi EU.



"Mislim da smo zaslužili više, ali EU trenutno ne drži politiku proširenja visoko na svojoj listi prioriteta jer se spremaju evropski izbori, a trčati predizbornu kampanju s politikom proširenja kao važnim instrumentom nije baš lako. To je dosta uticalo na odluku o broju poglavlja", navela je Joksimović za Tanjug.



Objasnila je da se poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, kao i poglavlje 35, koje prati implementaciju Briselskog sporazuma i dijalog Beograda i Prištine, uzimaju u obzir kada se donose odluke o tome koliko će novih poglavlja Srbija otvoriti.



Smatra da je Srbija, u odnosu na napredak koji je ostvarila u poglavljima 23 i 24, zaslužila otvaranje najmanje tri poglavlja, te da je, kad je reč o poglavlju 35, jasno da Beograd ni na koji način nije umanjio značaj dijaloga, već da je Priština ta koja je nastavila sa unilateralnim potezima i potpuno obesmislila čitavu priču o dijalogu, te podrila i onako slabo poverenje dve strane i regionalne odnose i stabilnost.



Joksimović objašnjava da se o broju poglavlja koja će biti otvorena odlučuje konsenzusom, te naglašava da je bilo zemalja koje su dale saglasnost za tri, četiri ili pet poglavlja, ali da je bilo i onih koje nisu želele da se otvori nijedno.



Ministar navodi da Srbija ostaje u okvirima dinamike koja je ranije predviđena, budući da će, čak i ako svake godine bude otvarala samo po dva poglavlja na šest meseci, do 2023. godine biti otvorena sva.



Važno je, međutim, i zatvarati poglavlja, odnosno raditi na reformama u svim aspektima kako bi se dostigla puna usaglašenost sa evropskim standardima, ističe Joksimović.



Ministar navodi i da nije optimistična da će proširenje biti visoko na agendi Evropske unije sledeće godine, kada će biti održani izbori za Evropski parlament i kada se očekuje izlazak Velike Britanije iz EU.



Dodaje da će posle konstituisanja novog saziva evropskih institucija biti jasnije u kom pravcu će se kretati politika proširenja i ističe da će Srbija nastaviti da radi svoj posao.



Joksimović navodi da 2025. godina jeste održiva perspektiva za ulazak u EU, ukoliko se pojača rad na reformama, ali i uz razumevanje EU da će morati da ostvari svoj deo posla.



"Mi reforme sprovodimo zbog građana, ali ako je samo cilj da sprovodimo reforme bez članstva, mi to možemo da uradimo i bez procesa evropskih integracija. Kredibilna politika proširenja znači da, ukoliko sprovodite predviđene reforme, prevashodno u cilju građana, to nesumnjivo dovede do članstva u EU", navela je Joksimović.



Govoreći o očekivanjima od rumunskog predsedavanja koje počinje 1. januara 2019, Joksimović navodi da se ta zemlja, i pored veoma važnih događaja u prvoj polovini godine po EU, opredelila da stavi politiku proširenja kao jedan od svojih prioriteta.



"Bez obzira što zemlja predsedavanja ne može da preokrene atmosferu u korist proširenja, ipak je važno da drži to kao temu jer se onda o njoj mora razgovarati na svim sastancima, na svim najvišim forumima tokom rumunskog predsedavanja", navela je Joksimović.



Veruje da će to rezultirati bar jednom međuvladinom konferencijom na kojoj će Srbija otvoriti neka od poglavlja za koja je spremna.



Srbija inače ima pripremljene pregovaračke pozicije i za poglavlja 9 - finansijske usluge, 2 - sloboda kretanja radnika, 4 - sloboda kretanja kapitala, 14 - koje se tiče transportne politike i 21 koje se tiče transevropskih mreža.