ПРИЈАТЕЉ ПОРОДИЦЕ Како ускладитити родитељство и посао

Гласање грађана о избору компаније – најбољег пријатеља породице траје до 7. децембра, а за титулу компаније која својом пословном политиком помаже развој породице кроз усклађивање рада и родитељства, и тиме целокупан демографски развој у Србији, пријавило се 11 малих и средњих предузећа, 10 великих компанија и три јавна односно државна предузећа.

Проглашење победника и додела признања планирани су за крај децембра. Почетком године је Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије најавила да ће Координационо тело Владе Србије за равноправност предложити да компаније и фабрике, које уз субвенције државе запошљавају раднике, у уговору добију препоруку да уколико запошљавају више од 100 људи организују простор у коме ће се чувати деца запослених. Како је тада истакла то није трошак, већ инвестиција у запослене који би свакако имали већу продуктивност када знају да су им деца близу, да су ту поред њих, да су на сигурном.

О отварању обданишта у оквиру предузећа у Србији прича се већ неколико година, али се мали проценат фирми одлучио на корак који је већ одавно пракса у многим развијенијим земљама. За сада се на такву врсту помоћи запосленима углавном одлучују стране компаније и то оне са већим бројем радника. Стручњаци за радне односе тврде да би продуктивност радника на послу, пре свега мајки, порасла за 10 до 12 одсто уколико би компанија обезбедила обданиште за њихову децу у оквиру зграде.

Иако је Закон о раду дао право очевима на коришћења родитељског одсуства, од 330 анкетираних послодаваца само 57 или 17,3 одсто изјаснило се да у њиховој компанији постоје примери коришћења родитељског одсуства од стране очева.

Вођење деце у вртић пре посла, јурњава да би се на посао стигло на време, а потом брига и стрес ко ће од родитеља “покупити” дете из вртића у одређено време омета радника и спречава га да на послу пружа максимум, па самим тим је његова продуктивност до које је власнику компаније највише стало - умањена.

Прошле године је спроведено истраживање о усклађености рада и родитељства које је показало да у Србији флексибилно радно време још увек није довољно препознато од стране послодаваца, иако је то пример добре праксе у земљама које су постигле успех на пољу усклађивања рада и родитељства. Тек сваки пети послодавац који је учестовао у истраживању обезбедио је клизно радно време.

Прерасподелу радног времена обезбеђује сваки трећи послодавац, а 10 одсто омогућава запосленим родитељима да раде од куће. Могућност избора смене, када је у компанијама организован рад у сменама, обезбеђује 126 послодаваца, што је 38,2 одсто од укупног броја анкетираних. Могућност избора смене је најпопуларнији и најпримењенији вид флексибилног радног времена у Србији. Наиме, скоро свако друго привредно друштво потврдило је да својим радницима дозвољава могућност избора смене.

Ставови послодаваца о слободном дану за дететов рођендан су различити. Од укупног броја послодаваца који су учестовали у истраживању, 232 њих се сагласило са предлогом да родитељи могу да користе слободан дан за рођендан детета, док дете не напуни седам година, док се 30 одсто њих није  сагласило односно није показало спремност да подржи право родитеља на слободан дан за дететов рођендан.

Клизно радно време тренутно не примењује 258 од укупно 330 анкетираних послодаваца и само 85 планира да га омогући у будућем периоду. Уколико процес производње то дозвољава, клизно радно време свакако не захтева посебно велика додатна улагања од стране послодаваца, а запосленим родитељима би знатно олакшало усклађивање обавеза око збрињавања деце.

Прерасподела радног времена –различит број сати рада по данима у току једне радне недеље, показало је истраживање, највише је заступљено у привредним друштвима. Од укупног броја анкетираних фирми 99 или 41,1 одсто изјаснило се да примењује ову врсту флексибилног радног односа. У исто време, истраживање је показало да рад од куће као виде флескибилног радног времена није пропознат облик организације рада у Србији, као и да свега 10 одсто или 33 послодавца обезбеђује овакав вид рада.

Од 330 испитаних послодаваца њих 312 (94,5 одсто), не обезбеђује једнократну финансијску помоћ за полазак детета у школу. Међутим, 157 послодаваца, што је више од половине испитаних, изражава спремност да обезбеди овај вид финансијске помоћи, уз олакшице од стране државе. Финансијску помоћ за трошкове лечења детета не обезбеђује нешто више од половине анкетираних послодаваца, али је чак 123 њих изразило спремност да то учини уколико им држава обезбеди пореске олакшице.

Љубинка Малешевић