PRIJATELJ PORODICE Kako uskladititi roditeljstvo i posao

Glasanje građana o izboru kompanije – najboljeg prijatelja porodice traje do 7. decembra, a za titulu kompanije koja svojom poslovnom politikom pomaže razvoj porodice kroz usklađivanje rada i roditeljstva, i time celokupan demografski razvoj u Srbiji, prijavilo se 11 malih i srednjih preduzeća, 10 velikih kompanija i tri javna odnosno državna preduzeća.

Proglašenje pobednika i dodela priznanja planirani su za kraj decembra. Početkom godine je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije najavila da će Koordinaciono telo Vlade Srbije za ravnopravnost predložiti da kompanije i fabrike, koje uz subvencije države zapošljavaju radnike, u ugovoru dobiju preporuku da ukoliko zapošljavaju više od 100 ljudi organizuju prostor u kome će se čuvati deca zaposlenih. Kako je tada istakla to nije trošak, već investicija u zaposlene koji bi svakako imali veću produktivnost kada znaju da su im deca blizu, da su tu pored njih, da su na sigurnom.

O otvaranju obdaništa u okviru preduzeća u Srbiji priča se već nekoliko godina, ali se mali procenat firmi odlučio na korak koji je već odavno praksa u mnogim razvijenijim zemljama. Za sada se na takvu vrstu pomoći zaposlenima uglavnom odlučuju strane kompanije i to one sa većim brojem radnika. Stručnjaci za radne odnose tvrde da bi produktivnost radnika na poslu, pre svega majki, porasla za 10 do 12 odsto ukoliko bi kompanija obezbedila obdanište za njihovu decu u okviru zgrade.

Iako je Zakon o radu dao pravo očevima na korišćenja roditeljskog odsustva, od 330 anketiranih poslodavaca samo 57 ili 17,3 odsto izjasnilo se da u njihovoj kompaniji postoje primeri korišćenja roditeljskog odsustva od strane očeva.

Vođenje dece u vrtić pre posla, jurnjava da bi se na posao stiglo na vreme, a potom briga i stres ko će od roditelja “pokupiti” dete iz vrtića u određeno vreme ometa radnika i sprečava ga da na poslu pruža maksimum, pa samim tim je njegova produktivnost do koje je vlasniku kompanije najviše stalo - umanjena.

Prošle godine je sprovedeno istraživanje o usklađenosti rada i roditeljstva koje je pokazalo da u Srbiji fleksibilno radno vreme još uvek nije dovoljno prepoznato od strane poslodavaca, iako je to primer dobre prakse u zemljama koje su postigle uspeh na polju usklađivanja rada i roditeljstva. Tek svaki peti poslodavac koji je učestovao u istraživanju obezbedio je klizno radno vreme.

Preraspodelu radnog vremena obezbeđuje svaki treći poslodavac, a 10 odsto omogućava zaposlenim roditeljima da rade od kuće. Mogućnost izbora smene, kada je u kompanijama organizovan rad u smenama, obezbeđuje 126 poslodavaca, što je 38,2 odsto od ukupnog broja anketiranih. Mogućnost izbora smene je najpopularniji i najprimenjeniji vid fleksibilnog radnog vremena u Srbiji. Naime, skoro svako drugo privredno društvo potvrdilo je da svojim radnicima dozvoljava mogućnost izbora smene.

Stavovi poslodavaca o slobodnom danu za detetov rođendan su različiti. Od ukupnog broja poslodavaca koji su učestovali u istraživanju, 232 njih se saglasilo sa predlogom da roditelji mogu da koriste slobodan dan za rođendan deteta, dok dete ne napuni sedam godina, dok se 30 odsto njih nije  saglasilo odnosno nije pokazalo spremnost da podrži pravo roditelja na slobodan dan za detetov rođendan.

Klizno radno vreme trenutno ne primenjuje 258 od ukupno 330 anketiranih poslodavaca i samo 85 planira da ga omogući u budućem periodu. Ukoliko proces proizvodnje to dozvoljava, klizno radno vreme svakako ne zahteva posebno velika dodatna ulaganja od strane poslodavaca, a zaposlenim roditeljima bi znatno olakšalo usklađivanje obaveza oko zbrinjavanja dece.

Preraspodela radnog vremena –različit broj sati rada po danima u toku jedne radne nedelje, pokazalo je istraživanje, najviše je zastupljeno u privrednim društvima. Od ukupnog broja anketiranih firmi 99 ili 41,1 odsto izjasnilo se da primenjuje ovu vrstu fleksibilnog radnog odnosa. U isto vreme, istraživanje je pokazalo da rad od kuće kao vide fleskibilnog radnog vremena nije propoznat oblik organizacije rada u Srbiji, kao i da svega 10 odsto ili 33 poslodavca obezbeđuje ovakav vid rada.

Od 330 ispitanih poslodavaca njih 312 (94,5 odsto), ne obezbeđuje jednokratnu finansijsku pomoć za polazak deteta u školu. Međutim, 157 poslodavaca, što je više od polovine ispitanih, izražava spremnost da obezbedi ovaj vid finansijske pomoći, uz olakšice od strane države. Finansijsku pomoć za troškove lečenja deteta ne obezbeđuje nešto više od polovine anketiranih poslodavaca, ali je čak 123 njih izrazilo spremnost da to učini ukoliko im država obezbedi poreske olakšice.

Ljubinka Malešević