Реституција: Рок за исплату обештећења одлаже се за три године
БЕОГРАД: Рок за исплату обештећења власницима одузете имовине биће одложен за још три године, тако да ће прву рату државних обвезница стари власници или њихови наследници добити 15. децембра 2021. године.
То је предвиђено изменама Закона о враћању одузете имовине, које су на дневном реду седнице Скупштине Србије која је данас почела.
Ово је треће одлагање рока за почетак исплате обвезница, а у Агенцији за реституцију кажу да се померају раније утврђени рокови за обештећење за одузету имовину како у погледу исплате доспелости обвезница, тако и у погледу аконтације.
Објашњавају да се рокови померају због обимног посла и тешкоћа у прикупљању свих потребних доказа.
"Рокови се померају за три године, тако да уместо 15. децембра 2018. године, 15. децмбар 2021. године је датум када би по закону који је предложен требало да почне испата обештећења путем државних обвезница", рекла је за Танјуг Марија Крстић из Агенције за реституцију.
Навела је да ће исплата аконтације, која износи 10 одсто утврђеног износа за обештећење, помера на 31. март 2020. године.
Укупна износ који је држава одредила за обештећење старих власника је укупно две милијарде евра, а Крстић је објаснила да се обештећење остварује у два вида, један је аконтација, а други обвезнице.
"Општи рок доспелости обвезница које се исплаћују на једнаке годишње рате је 12 година. Међутим, посебни су рокови доспелости за лица старија од 70 година и износе пет година и за лица старија од 65 година ту је рок 10 година", каже Крстић.
Упитана када би онда могао да буде завршен процес реституције, Крстић је рекла да тај поступак подразумева да сви захтеви буду правноснажно решени.
"Грађани морају имати у виду да је то поступка у коме учествује више странака. Поред подносиоца захтева, учествује Државно правобранилаштво, правобранилаштво града , односно јединице локалне самоуправе и да свима њима треба обезбедити да на законит начин учествују у поступку", каже Крстић.
То, додаје, значи, и улагање правног лека, жалбе, као и доношење другостепене одлуке против којег грађани даље имају право подношења тужбе.
"Друго, процена одузете имовине отежана је због недостатка архивске грађе и доказа о површини објеката, односно кућа, пословног простора, станова који су у односу на време када се то дешавало пре 60 и 70 година порушени. То је, такође, један од разлога што поступак реституције не може да се споведе у тако кратком року у којем грађани то очекују", каже Крстић.
