Дом ученика Пољопривредне школе у Футогу - друга кућа сеоских ђака
У установи која обезбеђује смештај, храну, васпитни рад и бројне vannastavnе активности за 190 ђака који похађају Пољопривредну школу у Футогу живо је већ од шест сати ујутро, када започиње њихов радни дан.
Сто двадесет осам ученика и шездесет две ученице узраста од 15 до 19 година, смештених у два објекта, долази претежно из Војводине. Према речима васпитача Зорана Пантића, раније је много више њих пристизало с југа Саве и Дунава, из Ваљева, Пирота, Мионице и других градова, а сада их је свега петоро.
– Већина ђака је из пољопривредних домаћинстава и знају зашто су се уписали у ову школу, за разлику од градске деце – каже Пантић. – С те стране, за нас је лепо то што с њима и нема неких проблема. Они су дошли овамо да науче нешто јер их тај посао чека код куће.
Он додаје да је у време обавезног учења, пре подне од 8 до 11, а по подне од 14.30 до 17.30, обавеза васпитача да обезбеде мир, тишину и угодан простор за умни рад.
– У суживоту тако велике заједнице буде и проблема, али све се превазиђе, па и носталгија првака, којима је на почетку потребна помоћ у адаптацији на нову средину – наводи Пантић.
Слободно време могу да оплемене бројним спортовима – кошарком, малим фудбалом, одбојком, или пак секцијама: шаховском, ликовном, рецитаторском... Хор под руководством професорке Љиљане Загорац показао се као изузетно успешан. Последња награда је треће место, тј. бронзана плакета на Четвртом међународном фестивалу хорова у Херцег Новом, одржаном од 5. до 7. октобра. Пре тога, освојили су сребрну медаљу на 17. „Мајским музичким свечаностима” у Бијељини, а 21. априла на републичком фестивалу „Хор фест” у Ваљеву трећу награду.
– Неко време је била веома популарна вуновлачарска секција, не због програма већ због имена, иза којег нису знали шта стоји – открио нам је Пантић. – Шалу на страну, на сусретима домова ученика, који се сваке године организују да би се ђаци дружили, такмичили у спортским дисциплинама и приказали културно-уметничко стваралаштво, њихове рукотворине увек буду запажене.
Наш саговорник нам је открио да Дом ученика, као и сама средња школа, има богату и занимљиву историју. Наиме, зграда женског дома, која се налази на путу Нови Сад – Бачка Паланка, надомак Католичке цркве, подигнута је 1864. као рођендански поклон грофа Рудолфа Котека својој супрузи и у почетку је била намењена школовању женске сирочади која би после тога служила на властелинству. Мушки дом, направљен 1858. у дворишту Пољопривредне школе, најпре је био мешовит, те су у приземљу и на првом спрату боравили момци, а на другом спрату девојке.
– Дом је био самосталан све до 1977, када је припојен школи. Отад па наредних неколико година, у склопу сарадње Југославије с несврстаним земљама у развоју, у блоку А и Б били су смештени ученици из Нигерије, за које се причало да одбијају часове марксизма, будући да не долазе из социјалистичке земље – објашњава он уз осмех.
Већина ђака је из пољопривредних домаћинстава и знају зашто су се уписали у ову школу, за разлику од градске деце (Зорана Пантић)
Штошта би, да може, испричао и амерички платан под заштитом државе, стар 120 године, а висок око 30 метара. У дворишту школе, уз тај споменик природе налази се још једно стабло, у које су се уселиле сове те је 1998. послужило као инспирација уметницима из ликовне колоније, што га је, уз апеле нашег саговорника и његових колега, спасло кад се разматрало да буде посечено јер сваке године пусти тек покоји лист.
С. Милачић
Пројекат "Приградска насеља Новог Сада" је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.