Dom učenika Poljoprivredne škole u Futogu - druga kuća seoskih đaka
U ustanovi koja obezbeđuje smeštaj, hranu, vaspitni rad i brojne vannastavne aktivnosti za 190 đaka koji pohađaju Poljoprivrednu školu u Futogu živo je već od šest sati ujutro, kada započinje njihov radni dan.
Sto dvadeset osam učenika i šezdeset dve učenice uzrasta od 15 do 19 godina, smeštenih u dva objekta, dolazi pretežno iz Vojvodine. Prema rečima vaspitača Zorana Pantića, ranije je mnogo više njih pristizalo s juga Save i Dunava, iz Valjeva, Pirota, Mionice i drugih gradova, a sada ih je svega petoro.
– Većina đaka je iz poljoprivrednih domaćinstava i znaju zašto su se upisali u ovu školu, za razliku od gradske dece – kaže Pantić. – S te strane, za nas je lepo to što s njima i nema nekih problema. Oni su došli ovamo da nauče nešto jer ih taj posao čeka kod kuće.
On dodaje da je u vreme obaveznog učenja, pre podne od 8 do 11, a po podne od 14.30 do 17.30, obaveza vaspitača da obezbede mir, tišinu i ugodan prostor za umni rad.
– U suživotu tako velike zajednice bude i problema, ali sve se prevaziđe, pa i nostalgija prvaka, kojima je na početku potrebna pomoć u adaptaciji na novu sredinu – navodi Pantić.
Slobodno vreme mogu da oplemene brojnim sportovima – košarkom, malim fudbalom, odbojkom, ili pak sekcijama: šahovskom, likovnom, recitatorskom... Hor pod rukovodstvom profesorke Ljiljane Zagorac pokazao se kao izuzetno uspešan. Poslednja nagrada je treće mesto, tj. bronzana plaketa na Četvrtom međunarodnom festivalu horova u Herceg Novom, održanom od 5. do 7. oktobra. Pre toga, osvojili su srebrnu medalju na 17. „Majskim muzičkim svečanostima” u Bijeljini, a 21. aprila na republičkom festivalu „Hor fest” u Valjevu treću nagradu.
– Neko vreme je bila veoma popularna vunovlačarska sekcija, ne zbog programa već zbog imena, iza kojeg nisu znali šta stoji – otkrio nam je Pantić. – Šalu na stranu, na susretima domova učenika, koji se svake godine organizuju da bi se đaci družili, takmičili u sportskim disciplinama i prikazali kulturno-umetničko stvaralaštvo, njihove rukotvorine uvek budu zapažene.
Naš sagovornik nam je otkrio da Dom učenika, kao i sama srednja škola, ima bogatu i zanimljivu istoriju. Naime, zgrada ženskog doma, koja se nalazi na putu Novi Sad – Bačka Palanka, nadomak Katoličke crkve, podignuta je 1864. kao rođendanski poklon grofa Rudolfa Koteka svojoj supruzi i u početku je bila namenjena školovanju ženske siročadi koja bi posle toga služila na vlastelinstvu. Muški dom, napravljen 1858. u dvorištu Poljoprivredne škole, najpre je bio mešovit, te su u prizemlju i na prvom spratu boravili momci, a na drugom spratu devojke.
– Dom je bio samostalan sve do 1977, kada je pripojen školi. Otad pa narednih nekoliko godina, u sklopu saradnje Jugoslavije s nesvrstanim zemljama u razvoju, u bloku A i B bili su smešteni učenici iz Nigerije, za koje se pričalo da odbijaju časove marksizma, budući da ne dolaze iz socijalističke zemlje – objašnjava on uz osmeh.
Većina đaka je iz poljoprivrednih domaćinstava i znaju zašto su se upisali u ovu školu, za razliku od gradske dece (Zorana Pantić)
Štošta bi, da može, ispričao i američki platan pod zaštitom države, star 120 godine, a visok oko 30 metara. U dvorištu škole, uz taj spomenik prirode nalazi se još jedno stablo, u koje su se uselile sove te je 1998. poslužilo kao inspiracija umetnicima iz likovne kolonije, što ga je, uz apele našeg sagovornika i njegovih kolega, spaslo kad se razmatralo da bude posečeno jer svake godine pusti tek pokoji list.
S. Milačić
Projekat "Prigradska naselja Novog Sada" je sufinansiran od strane Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.