Боља заштита 100.000 радника на лизинг
По свему судећи, ускоро би услови рада радника који у Србији раде преко агенција за запошљавање, популарно названо радници на лизинг, могао бити исти као и код оних који су запослени код послодавца.
Наиме, у Нацрту закона о агенцијском запошљавању, које је недавно објавило Министарство за рад, предвиђа се да радници на лизинг, који се запошљавају привремено, добију уговор о раду исто као и запослени код послодавца. Уз то, планирано је и да предузећа која ангажује раднике преко агенција за запошљавање, могу изнајмити највише 30 одсто таквих радника у односу на укупан број запослених, под условом да послодавац добије сагласност Министарства.
Да ли ће тим законом и заиста бити изједначена радна права радника на лизинг и оних који су запослени код послодавца, показаће се када он буде усвојен. Пре тога биће одржана јавна расправа о Нацрту закона, па из Министарства рада позивају представнике јавних служби, синдиката и привреде да се укључе у њу.
По речима председника Самосталних синдиката Војводине Горана Милића, седница ШС Србије, на којој ће тај синдикат заузети свој став о Нацрту закона, биће одржана данас.
– Имамо неколико битних примедби на Нацрт закона и зато сматрамо да је јавна расправа прилика да све инстанце у друштву дају мишљење о њему – каже Милић. – Међу примедбама које имамо је и то што је видљиво да не постоје материјално-финансијске обавезе да би неко могао отворити агенцију за запошљавање. Наиме, било је предлога да је за отварање такве агенције потребно положити депозит од око 6.000.000 динара, али тога у Нацрту нема. Такође, инсистирали смо на томе да се радници на лизинг не могу запошљавати у основној делатности, а ни то није саставни део тог документа, као и да се на лизинг може запослити највише десет одсто укупног број запослених.
Запошљавање радника преко агенција за запошљавање у Србији је узело маха, а на такав начин ангажмана одлучују се и велике приватне фирме, али и јавна предузећа, болнице... Радници који се тако анагажују заправо се запошљавају за време док постоји потреба за обављањем неког посла, а рад се може прекинути или продужити у зависности од потребе. Радници се ангажују преко агенција за запошљавање, запошљавају се код послодавца код којих формално раде, а такав начин ангажовања радника смањује трошкове пословања.
Милић указује на то да је Нацртом закона о агенцијском запошљавању заправо учињено оно што је било крајње време да се уради – да се запошљавање радника на лизинг регулише законом. Он истиче да је тај начин запошљавања радника у Србији реалност која постоји већ неколико година и да је више од 100.000 запослених тако ангажовано.
Јавна расправа у неколико градова
Јавна расправа о Нацрту закона о агенцијском запошљавању биће одржана у неколико градова. Прво ће се о њему разговарати у Крагујевцу, а потом у Новом Саду, Београду, Нишу и Новом Пазару. Уколико тај документ буде и коначан, радници ангажовани преко агенција за запошљавање имаће с њима уговор о раду на одређено или неодређено време, али не и друге уговоре о радном ангажовању. Из закона ће бити изузети они који раде преко студентских задруга и фирме које пружају услуге предузећима, као што су хигијеничари или радници обезбеђења.
– Када буде усвојен поменути закон, рад на лизинг биће уведен у легалне токове, а права радника који тако раде – а највише их је у НИС-у, ЕПС-у и другим великим јавним и државни предузећима – биће нешто боља. Они ће бити у бољој позицији него раније, али, како ствари стоје, њихов статус неће бити у потпуности исти као статус запослених код послодавца.
Д. Млађеновић