broken clouds
12°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9975
usd
111.6175
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Опклада између физике и метафизике: Земља ипак претекла

28.10.2018. 13:57 14:01
Пише:
Фото: pixabay.com

Паника на интернету, претње смрћу научницима-учесницима у експерименту као и више тужби у циљу његове судске забране: нешто од такве атмосфере у јавности је могло да се осети када је пре десет година у европском истраживачком центру Церн Велики хадронски сударач почео да ради.

У то време не тако мали број људи је страховао да ће убрзивач хаотичних честица разорити свет, подсетио је ових дана током малог јубилеја Церна и немачки недељник "Цајт". Као и на то да је један научник из Тибингена, али не само он, тврдио да је у условима високоенергетског сударања елементарних честица могућ настанак омање црне рупе која ће се све више ширити све док на крају не прогута ову нашу плаву планету.                

И док се дискусија у Европи клацкала између астрофизичког и метафизичког страховања, у једној фондацији чудног имена - Задужбина за дуготрајну стварност у Сан Франциску (САД), падале су опкладе. Извесни Џо Кин положио је 500 долара да ће сударачу бити довољно десет година да уништи Земљу.                

Задужбини основаној 1996. као јавна непрофитна органзација кључни идејни творци били писац Стјуарт Бренд и концептуални уметник Брајан Ино. Осамдесетогодишњи Бренд, познат као издавач Каталога целе Земље и писац "Екопрагматичног манифеста", један је од мислећих људи који је 1990-тих уместо "брже/јефтиније" почео да промовише "спорије/боље". Његова идеја је заправо да се цивилизација уплела у последично болесно убрзану окупацију пажње људи, којој су кумовале технолошке пречице и електронска помагала у свакодневном животу, раду и комуникацији, а које људе увлаче у паралелно обављање више послова у исти мах. Сужавању перспективе на тачке које одвлаче пажњу од правих тема које живот значе доприносе и изборни циклуси и диктат тржишне економије.                  

Том временском виру у коме године пролазе у френетичним активностима и прерачунавању сваке милисекунде живота, потребан је некакав контра-механизам или мит који би уравнотежио и охрабрио људе на преузимање одговорности за дугачке рокове, најмање деценије, тврди Бренд, може се прочитати на сајту његове Задужбине. Премеривши захуктали пулс савремености задао је и оквир: за јачање одговорности човечанства с обзиром на будућност: потребно је све стављати у перспективу десет миленијума илити 10.000 година. Тај период ће да мери и специјални сат од отпорних материјала, лак за одржавање и поправљање, за који се његови творци надају да га ништа неће уништити.                 

Пројекат Розета, пак, Задужбина је посветила чувању на дисковима нестајућих језика на Земљи, оних које говоре само хиљаде или још мање људи, у време ширења енглеског као међународног језика Интернета и трговине. Задужбина за дугорочну стварност описала је своје пројекте као "јавну арену за прихватљива конкурентска предвиђања у интересу друштва".             

Задужбина је организовала и серију семинара у простору названом “Интервал”, са библиотеком, видео и аудио опремом, а које је водио Брајан Ино. Он је говорио о дугорочним политикама, планирању, сценаријима будућности и разним пројектима, зарад потребе да "већ данас дугорочно размишљање постане аутоматско и уобичајено". Теме су укључивале очување еколошких ресурса, далеку будућност науке и уметности, дужину људског века, могућност судара Земље с астероидима... све зарад јачања свести о одговорности за генерације које долазе.               

После семинара би две особе аргументовано расправљале из различитих углова о неком проблему, не да би нека од њих победила, него да би се на крају вечери проблем боље разумео. Пре четири године “Интервал” у коме се преко дана могла пити кафа а увече коктели, преименован је у “Трајлист” и слови за један од најбољих нових кафеа у Америци.               

Елем, да се вратимо на почетак приче: две стране у опклади о судбини планете у погледу експеримента у Церну су под окриљем Задужбине положиле свој новац. Али како су игре на срећу зарад богаћења у Калифорнији забрањене, добитник опкладе је морао да тај новац преусмери у општедруштвену корист. Пре десет година - илити "02008" како их Задужбина рачуна - дотични Кин кладио се на пропаст света тврдећи да теоријска физика нема појма шта све може да се деси у Церну с обзиром огромну енергију која би могла да се ослободи у цеви у којој се убрзано сударају честице.               

О Киновој понуди на опкладу је у медијима читао и Ник Дамијано, у то време 25-годишњи предузимач на Интернету, иначе пасионирани љубитељ футуристичких питања свих врста. Он је ишчитао замашну количину стручне литературе и аргументе против катастрофичних сценарија скопчаних са стартовањем хадронског сударача. Рецимо, причало се о претњи космичког зрачења, које, међутим, већ милијардама година "гађа" Земљу. Оно свакако има знатно већу енергију, додуше расуту, од честица у сударачу - па се ништа страшно не дешава. А и ако би се и појавила мала црна рупа у Церну, она би се практично одмах распала пре него што би добила масу. Могући настанак црне рупе би у сваком случају потрајао много дуже од десетак година.               

Због тога је Дамијано одлучио да се клади против Кина. И док се он постепено заборављајући опкладу бавио оснивањем нових фирми у Силиконској долини, Велики хардонски сударач је у Женеви исписивао нову историју науке. Додуше, у први мах је било пуно проблема, па је већ после девет дана експериментисања огромна цев у тунелу морала "на хлађење" због "презнојавања", које је потрајало готово годину дана.               

Али већ 2012. овај теоријски и научни пројекат испунио је снове радозналих физичара - дуго тражени Хигсов бозон, тзв. божанска честица, која је по стандардном моделу теорије задужена да свим осталим честицама додаје масу, оставила је траг о свом присуству. То откриће је крунисано 2013. године Нобеловом наградом за физику.                 

У међувремену се у Сан Франциску наставило с клађењем на пропаст света, све под окриљем Задужбине за дуготрајну стварност. Њени сарадници сада надзиру судбину више од два туцета дугорочних пророчанстава, међу којима је и оно које досеже "02515" тј. овоземаљских пола миленијума. Ко преживи, причаће. Дванаест опклада је, ипак, већ одлучено, а једна од њих из 2007. године се тицала тврдње милијардера Ворена Бафета да ће за десет година од тада, тј. 2017, општи индекс акција имати боље показатеље него у тренутку када су почели да се руше кровни инвестициони фондови у Сједињеним Државама. Елем, Бафет је био у праву.               

Недавно је истекао и рок за опкладу о сударачу у Церну и - Земља је претекла. "Баш је кул победити после тако дугог периода", твитовао је Дамијано, пренели су амерички медији. И додао је да је "супер што Земља још увек постоји". Он је одлучио да хиљаду долара поклони хуманитарној организацији Спасимо децу. Његов противник Кин је изјавио да би у случају своје победе паре проследио лобистима који се залажу за слободну трговину оружјем америчког Државног савеза за оружје. Једино је питање шта би они с тим парама радили као честице које се сударају негде у интергалактичком простору. Али, то је већ метафизичко питање.  Од ових физичких, ваљда има неке користи у мапирању дугорочне стварности. 

Реља Кнежевић

Пише:
Пошаљите коментар
ЦЕРН: Нови резултати експеримента са Хигсовим бозоном

ЦЕРН: Нови резултати експеримента са Хигсовим бозоном

12.06.2018. 15:07 15:13