Opklada između fizike i metafizike: Zemlja ipak pretekla

U to vreme ne tako mali broj ljudi je strahovao da će ubrzivač haotičnih čestica razoriti svet, podsetio je ovih dana tokom malog jubileja Cerna i nemački nedeljnik "Cajt". Kao i na to da je jedan naučnik iz Tibingena, ali ne samo on, tvrdio da je u uslovima visokoenergetskog sudaranja elementarnih čestica moguć nastanak omanje crne rupe koja će se sve više širiti sve dok na kraju ne proguta ovu našu plavu planetu.                

I dok se diskusija u Evropi klackala između astrofizičkog i metafizičkog strahovanja, u jednoj fondaciji čudnog imena - Zadužbina za dugotrajnu stvarnost u San Francisku (SAD), padale su opklade. Izvesni Džo Kin položio je 500 dolara da će sudaraču biti dovoljno deset godina da uništi Zemlju.                

Zadužbini osnovanoj 1996. kao javna neprofitna organzacija ključni idejni tvorci bili pisac Stjuart Brend i konceptualni umetnik Brajan Ino. Osamdesetogodišnji Brend, poznat kao izdavač Kataloga cele Zemlje i pisac "Ekopragmatičnog manifesta", jedan je od mislećih ljudi koji je 1990-tih umesto "brže/jeftinije" počeo da promoviše "sporije/bolje". Njegova ideja je zapravo da se civilizacija uplela u posledično bolesno ubrzanu okupaciju pažnje ljudi, kojoj su kumovale tehnološke prečice i elektronska pomagala u svakodnevnom životu, radu i komunikaciji, a koje ljude uvlače u paralelno obavljanje više poslova u isti mah. Sužavanju perspektive na tačke koje odvlače pažnju od pravih tema koje život znače doprinose i izborni ciklusi i diktat tržišne ekonomije.                  

Tom vremenskom viru u kome godine prolaze u frenetičnim aktivnostima i preračunavanju svake milisekunde života, potreban je nekakav kontra-mehanizam ili mit koji bi uravnotežio i ohrabrio ljude na preuzimanje odgovornosti za dugačke rokove, najmanje decenije, tvrdi Brend, može se pročitati na sajtu njegove Zadužbine. Premerivši zahuktali puls savremenosti zadao je i okvir: za jačanje odgovornosti čovečanstva s obzirom na budućnost: potrebno je sve stavljati u perspektivu deset milenijuma iliti 10.000 godina. Taj period će da meri i specijalni sat od otpornih materijala, lak za održavanje i popravljanje, za koji se njegovi tvorci nadaju da ga ništa neće uništiti.                 

Zadužbina je organizovala i seriju seminara u prostoru nazvanom “Interval”, sa bibliotekom, video i audio opremom, a koje je vodio Brajan Ino. On je govorio o dugoročnim politikama, planiranju, scenarijima budućnosti i raznim projektima, zarad potrebe da "već danas dugoročno razmišljanje postane automatsko i uobičajeno". Teme su uključivale očuvanje ekoloških resursa, daleku budućnost nauke i umetnosti, dužinu ljudskog veka, mogućnost sudara Zemlje s asteroidima... sve zarad jačanja svesti o odgovornosti za generacije koje dolaze.               

Posle seminara bi dve osobe argumentovano raspravljale iz različitih uglova o nekom problemu, ne da bi neka od njih pobedila, nego da bi se na kraju večeri problem bolje razumeo. Pre četiri godine “Interval” u kome se preko dana mogla piti kafa a uveče kokteli, preimenovan je u “Trajlist” i slovi za jedan od najboljih novih kafea u Americi.               

Elem, da se vratimo na početak priče: dve strane u opkladi o sudbini planete u pogledu eksperimenta u Cernu su pod okriljem Zadužbine položile svoj novac. Ali kako su igre na sreću zarad bogaćenja u Kaliforniji zabranjene, dobitnik opklade je morao da taj novac preusmeri u opštedruštvenu korist. Pre deset godina - iliti "02008" kako ih Zadužbina računa - dotični Kin kladio se na propast sveta tvrdeći da teorijska fizika nema pojma šta sve može da se desi u Cernu s obzirom ogromnu energiju koja bi mogla da se oslobodi u cevi u kojoj se ubrzano sudaraju čestice.               

O Kinovoj ponudi na opkladu je u medijima čitao i Nik Damijano, u to vreme 25-godišnji preduzimač na Internetu, inače pasionirani ljubitelj futurističkih pitanja svih vrsta. On je iščitao zamašnu količinu stručne literature i argumente protiv katastrofičnih scenarija skopčanih sa startovanjem hadronskog sudarača. Recimo, pričalo se o pretnji kosmičkog zračenja, koje, međutim, već milijardama godina "gađa" Zemlju. Ono svakako ima znatno veću energiju, doduše rasutu, od čestica u sudaraču - pa se ništa strašno ne dešava. A i ako bi se i pojavila mala crna rupa u Cernu, ona bi se praktično odmah raspala pre nego što bi dobila masu. Mogući nastanak crne rupe bi u svakom slučaju potrajao mnogo duže od desetak godina.               

Zbog toga je Damijano odlučio da se kladi protiv Kina. I dok se on postepeno zaboravljajući opkladu bavio osnivanjem novih firmi u Silikonskoj dolini, Veliki hardonski sudarač je u Ženevi ispisivao novu istoriju nauke. Doduše, u prvi mah je bilo puno problema, pa je već posle devet dana eksperimentisanja ogromna cev u tunelu morala "na hlađenje" zbog "preznojavanja", koje je potrajalo gotovo godinu dana.               

Ali već 2012. ovaj teorijski i naučni projekat ispunio je snove radoznalih fizičara - dugo traženi Higsov bozon, tzv. božanska čestica, koja je po standardnom modelu teorije zadužena da svim ostalim česticama dodaje masu, ostavila je trag o svom prisustvu. To otkriće je krunisano 2013. godine Nobelovom nagradom za fiziku.                 

U međuvremenu se u San Francisku nastavilo s klađenjem na propast sveta, sve pod okriljem Zadužbine za dugotrajnu stvarnost. Njeni saradnici sada nadziru sudbinu više od dva tuceta dugoročnih proročanstava, među kojima je i ono koje doseže "02515" tj. ovozemaljskih pola milenijuma. Ko preživi, pričaće. Dvanaest opklada je, ipak, već odlučeno, a jedna od njih iz 2007. godine se ticala tvrdnje milijardera Vorena Bafeta da će za deset godina od tada, tj. 2017, opšti indeks akcija imati bolje pokazatelje nego u trenutku kada su počeli da se ruše krovni investicioni fondovi u Sjedinjenim Državama. Elem, Bafet je bio u pravu.               

Nedavno je istekao i rok za opkladu o sudaraču u Cernu i - Zemlja je pretekla. "Baš je kul pobediti posle tako dugog perioda", tvitovao je Damijano, preneli su američki mediji. I dodao je da je "super što Zemlja još uvek postoji". On je odlučio da hiljadu dolara pokloni humanitarnoj organizaciji Spasimo decu. Njegov protivnik Kin je izjavio da bi u slučaju svoje pobede pare prosledio lobistima koji se zalažu za slobodnu trgovinu oružjem američkog Državnog saveza za oružje. Jedino je pitanje šta bi oni s tim parama radili kao čestice koje se sudaraju negde u intergalaktičkom prostoru. Ali, to je već metafizičko pitanje.  Od ovih fizičkih, valjda ima neke koristi u mapiranju dugoročne stvarnosti. 

Relja Knežević