„Кратки таласи“ на Академији уметности у Новом Саду
НОВИ САД: Штокхаузенови “Кратки таласи”, композиција за шест извођача и четири радио - пријемника, чуће се на концерту који сутра у 20 часова, на Академији уметности у Новом Саду (Ђуре Јакшића 7) приређује ансамбл “Рестрикције” и Жолт Шореш. Чланови ансамбла “Рестрикције” су: Дуња Црњански, Филип Ђуровић, Слободан Јукић, Милан Милојковић и Немања Совтић.
-...када постанете оно што зовем радио пријемник, ви нећете више бити задовољни изражавањем себе, нећете бити више заинтересовани за себе уопште. Ничег више и нема што би се могло изразити. Бићете одушевљени оним што ће вам се догодити. Постаћете медиј, објашњава Карлхајнц Штокхаузен своју композицију, насталу након што је са својим камерним ансамблом завршио турнеју по Чехословачкој 1968. У то време, овај композитор је често наступао са Алојзом Контарским (клавир), Ралфом Гелхаром (гонг), Јоханесом Фришом (виола) и Харалдом Бојеом (електронијум), како подсећају у ансамблу “Рестрикције”, истражујући могућности процесуалне музике у којој би садржај и форма били јасно раздвојени и то тако да форма буде унапред позната и дефинисана, а садржај променљив и у зависности од спонтаног одговора интерпретатора на задате знакове и инструкције.
Овакав начин компоновања је захтевао значајан удео импровизације, али и посебну пажњу свих учесника у извођењу, будући да је инструкцијама одређено над којим музичким параметрима треба интервенисати док се остали не мењају. Такође, било је значајно што је састав био сачињен од добрих познавалаца Штокхаузенове музике који су често наступали заједно, те међусобно познавали свирачке навике. Међутим, ова предност је претила да постане недостатак, с обзиром на то да је блискост чланова ансамбла утицала на устаљивање одређених поступака који су угрожавали спонтаност и непоновљивост процесуалног дела. Због тога је аутор “у игру” укључио радио пријемник, који је као инструмент, омогућавао да сваки извођач нужно генерише одређени непоновљиви садржај, на који ће остали учесници одговарати процесима трансформације, наводе у ансамблу, подсећајући да је Штокхаузен овај “инструмент” употребио у низу својих каснијих остварења.
Ова композиција је током педесет година постојања постала класик музике ЏЏ века, одражавајући у себи бројне противречности овог дугог и бурног столећа. И поред значајних техничких предуслова и неуобичајене логистичке подршке коју захтева од извођача, “Кратки таласи” су постали једно од најчешће извођених Штокхаузенових дела.
Н. П-ј.
