Сваки пети туриста у Србији гостује у сивој зони

Они располажу с 18.053 смештајне јединице с 29.160 лежаја. Укупан број смештајних јединица у свим категорисаним објектима за смештај је 18.572 с 30.262 лежаја.

Србија је половином године имала регистрованих седам мотела са 188 смештајних јединица и 342 лежаја. Регистровано је пет туристичких апартманских насеља, која имају 234 смештајне јединице и 584 лежаја. Било је регистровано само три пансиона с 97 смештајних јединица, које су имале 176 лежајева. Исто толико, односно три, има кампова, који могу да сместе 650 кампера. Регистрована је и једна марина са 470 везова.

По образложењеу Предлога закона о угоститељству, који је усвојила Влада Србије и упутила га посланицима Скупштине Србије на усвајање, не постоје прецизни подаци о броју физичких лица пружалаца угоститељских услуга смештаја, односно о броју, структури и капацитетима објеката домаће радиности и сеоских туристичких домаћинстава. Такође, не постоје подаци о броју, структури нити капацитетима угоститељских објеката који немају обавезу категоризације, као што су хостели, виле, коначишта, преноћишта...

Прошле године је, посматрано по делатностима, највећи проценат привредних субјеката који се баве сивом економијом био у пољопривреди – 20,8 одсто, и одмах затим у угоститељству – 19,6 процената. Те две делатности су доминиралеи prеthodnih година. Наводи се и да у угоститељству 15,1 одсто привредних субјеката има неформално запослене, а 15,7 процената обвезника ПДВ-а обавља промет на црно. После пољопривреде, највећи проценат привредних субјеката који ангажује запослене без уговора је угоститељство.

У мају и јуну ове године, у оквиру ПЕРФОРМ пројекта, урађено је истраживање узорака нерегистрованих и непријављених туриста и услова пословања пружалаца услуга у угоститељским објектима за смештај. Истраживање је урађено на предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација, а прелиминарни резултати указују на висок степен сиве економије у категорији комплентираних смештајних капацитета који доминирају у структури смештајних капацитета Србије.

Нови закон о угоститељству уводи угоститељима могућност додатних услуга као што су трансфер, куповина карата или улазница, резервација ресторана и слично. Такође, моћи ће понуде услуге осигурања од последица незгоде за време боравка у угоститељсом објекту.

Прелиминарна истраживања показују да око 30 одсто физичких пружалаца услуга смештаја у Београду ради у сивој зони, да на Златибору половина гостију налази смештај код „уличних махача” који прилазе туристима. Око 40 одсто испитаника не обнавља категоризацију или не категорише све капацитете којима располаже. У Врњачкој бањи више од 40 одсто испитаника наводи да пријаву странаца врше искључиво на њихов захтев или ако процене да туристи долазе из различитих земаља, те да су код физичких лица – пружалаца угоститељских услуга смештаја који легално послују цене више 30 до 40 процената у односу на ове који послују у сивој зони, што потрврђује нелојалну конкуренцију субјектима који послују у складу са законом.

Истраживање је указало на то да на степен повећане сиве економије, посебно у делу домаће радиности и сеоских туристичких домаћинстава, утиче досадашња прописана обавеза да раде преко посредника: локалне туристичке организације, туристичке агенције или другог правног лица.

Љ. Малешевић