Svaki peti turista u Srbiji gostuje u sivoj zoni
Polovinom godine u Srbiji je bilo ukupno 357 hotela, od čega su 242 standardni, 115 garni, a pet apart hoteli.
Oni raspolažu s 18.053 smeštajne jedinice s 29.160 ležaja. Ukupan broj smeštajnih jedinica u svim kategorisanim objektima za smeštaj je 18.572 s 30.262 ležaja.
Srbija je polovinom godine imala registrovanih sedam motela sa 188 smeštajnih jedinica i 342 ležaja. Registrovano je pet turističkih apartmanskih naselja, koja imaju 234 smeštajne jedinice i 584 ležaja. Bilo je registrovano samo tri pansiona s 97 smeštajnih jedinica, koje su imale 176 ležajeva. Isto toliko, odnosno tri, ima kampova, koji mogu da smeste 650 kampera. Registrovana je i jedna marina sa 470 vezova.
Po obrazloženjeu Predloga zakona o ugostiteljstvu, koji je usvojila Vlada Srbije i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje, ne postoje precizni podaci o broju fizičkih lica pružalaca ugostiteljskih usluga smeštaja, odnosno o broju, strukturi i kapacitetima objekata domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, ne postoje podaci o broju, strukturi niti kapacitetima ugostiteljskih objekata koji nemaju obavezu kategorizacije, kao što su hosteli, vile, konačišta, prenoćišta...
Prošle godine je, posmatrano po delatnostima, najveći procenat privrednih subjekata koji se bave sivom ekonomijom bio u poljoprivredi – 20,8 odsto, i odmah zatim u ugostiteljstvu – 19,6 procenata. Te dve delatnosti su dominiralei prethodnih godina. Navodi se i da u ugostiteljstvu 15,1 odsto privrednih subjekata ima neformalno zaposlene, a 15,7 procenata obveznika PDV-a obavlja promet na crno. Posle poljoprivrede, najveći procenat privrednih subjekata koji angažuje zaposlene bez ugovora je ugostiteljstvo.
U maju i junu ove godine, u okviru PERFORM projekta, urađeno je istraživanje uzoraka neregistrovanih i neprijavljenih turista i uslova poslovanja pružalaca usluga u ugostiteljskim objektima za smeštaj. Istraživanje je urađeno na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a preliminarni rezultati ukazuju na visok stepen sive ekonomije u kategoriji komplentiranih smeštajnih kapaciteta koji dominiraju u strukturi smeštajnih kapaciteta Srbije.
Novi zakon o ugostiteljstvu uvodi ugostiteljima mogućnost dodatnih usluga kao što su transfer, kupovina karata ili ulaznica, rezervacija restorana i slično. Takođe, moći će ponude usluge osiguranja od posledica nezgode za vreme boravka u ugostiteljsom objektu.
Preliminarna istraživanja pokazuju da oko 30 odsto fizičkih pružalaca usluga smeštaja u Beogradu radi u sivoj zoni, da na Zlatiboru polovina gostiju nalazi smeštaj kod „uličnih mahača” koji prilaze turistima. Oko 40 odsto ispitanika ne obnavlja kategorizaciju ili ne kategoriše sve kapacitete kojima raspolaže. U Vrnjačkoj banji više od 40 odsto ispitanika navodi da prijavu stranaca vrše isključivo na njihov zahtev ili ako procene da turisti dolaze iz različitih zemalja, te da su kod fizičkih lica – pružalaca ugostiteljskih usluga smeštaja koji legalno posluju cene više 30 do 40 procenata u odnosu na ove koji posluju u sivoj zoni, što potrvrđuje nelojalnu konkurenciju subjektima koji posluju u skladu sa zakonom.
Istraživanje je ukazalo na to da na stepen povećane sive ekonomije, posebno u delu domaće radinosti i seoskih turističkih domaćinstava, utiče dosadašnja propisana obaveza da rade preko posrednika: lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili drugog pravnog lica.
LJ. Malešević