Твоја реч, Милош Максић: Не можеш да свираш ако се не прилагођаваш

Пример такве, назовимо праксе, је Новосађанин Милош Максић (26) који је 2010. године уписао биологију на ПМФ-у, али је тек ове године решио да га приведе крају. Успут се бави администрацијом на Интерној клиници, свира неколико дувачких инструмената од којих бриљира на фрули, што потврђују његове награде са разних покрајинских и државних такмичења. И да - ускоро завршава вишемесечни курс из препознавања птица у природи. Мало ли је?

Као већина младих који имају сто неких других ствари поред факултета, нисам завршио студије на време - каже Милош, а ми му не замерамо, јер да је био редован студент, не би био толико врсан музичар. - Направио сам три године паузу и сад сам се вратио на факултет у нади да ћу смоћи снаге и памети да га завршим.

Које су то све ствари које су те окупирале и скренуле пажњу с биологије?

Највише свирање којим се бавим од 2002. године. Већ 16 година свирам кларинет који ми је основни инструмент и прва љубав, што се тиче музике. Од 2009. сам у фолклору и свирам за ансамбле. Последњих четири-пет година свирам у оркестру браће Мартић.

Али, осим кларинета, свираш и друге инструменте...

Свирам фруле, које сам научио у ансамблу, јер обично кад неко свира у фолклору заволи и фруле. Оне омогућавају да будеш виртуознији и да неке ствари лакше схватиш. Кларинет користи бамбусову трску, па су неке технике теже од оних на фрули.

Значи, ти си кренуо од тежег инструмента?

Јесте. Ишао сам тежим путем, мада ни фрула није лака.

А бараташ и гајдама...

Гајде сам, исто, почео у ансамблу да свирам и нас тројица-четворица у Новом Саду свирамо гајде.

Шта те је, уопште, привукло дувачким инструментима?

Пре музичке школе сам две године ишао на часове клавира, а професоркин син је свирао кларинет и мени се допао тај звук. Нисам раније имао прилику да га чујем. Заинтересовао сам се за тај инструмент. Нисам био неки радник у музичкој школи и она је прошла како је прошла...

Али те то није спречило да наставиш и да сад будеш успешан.

Није ме спречило да се бавим музиком. У гимназији сам упознао једну дивну наставницу која ме је препоручила оркестру где сам почео да свирам. То је мој музички пут од 2009. године.

Какав је твој музички пут данас?

Трудим се да максимално улажем у то да имам што бољи инструмент. Јер, yabе ако си талентован а немаш добар инструмент, неће се изразити пуни потенцијали које човек има. Трудим се да вежбам. У плану је да кренем на часове.

Мислим да си ти у могућности да другој деци дајеш часове...

Добро, ја нисам неко ко је у потпуности музички образован. Могао бих да подучавам о фрули.

Колико сам приметила, теби лежи сваки жанр. Сналазиш се у свему, свугде пливаш...

За то сам захвалан оцу, јер је он музички талентован и од њега сам покупио слух. Не можеш да свираш инструмент ако немаш слуха да чујеш шта се свира и да се брзо прилагодиш. Тако да, имам ту срећу да добро баратам слухом.

Имаш и бенд, зар не?

Свирам у фолклорном оркестру браће Матковић, има нас око 20. Свирамо по Србији и региону, свирамо такмичење и кореографије, зависи где нас и ко ангажује. Са Душаном Апићићем, који ми је колега из оркестра и са још неколико другара, планирамо да правимо неку причу, односно да свирамо само етно нумере, старе песме и разноразне обраде.

Који су бенефити бављења тиме, нарочито у контексту етно музике?

Нема бенефита. Ми смо нација која више цени турбо-фолк, а за ову музику нема места и није довољно промовисана. Има свега неколико људи у Србији захваљујући којима се наше композиције и коло чују.

Шта, онда, тебе привлачи и мотивише да се бавиш тиме?

Мотивише ме највише дружења у фолклору. То је најлепши спорт и с њим пропутујеш цео свет. С њима сам имао прилику да презентујем своју земљу на страним позорницима, од чега не постоји лепши осећај. Публика не разуме речи и кораке, али вам аплаудира.

Споменуо си да си се вратио на факултет и да имаш намеру да га завршиш. Какви су ти још планови, будући да си и даље на сто страна?

Сад сам имао прилику да идем на обуку за препознавање птица у природи. Ко успешно прође курс, који се састоји од препознавања птица по сликама и звуковима, добија сертификат који је признат и акредитован у Европи. Кад будем завршио факултет, видим себе негде, што је добро.

Значи, волео би да се бавиш птицама?

Волео бих. Деда је 50 година држао голубове, такмичио се са високолетачима, па захваљујући њему имам нека сазнања.

А и птице звуче као дувачки инструменти, односно обрнуто...

Јесте. Сви ти инструменти су створени јер је неко био инспирисан природом. Тај који их је изумео, био је паметан и искористио је да природа узнапредује у инструменте.

Леа Радловачки