Трагична судбина великог бачког жупана и његове супруге Јулијане

Зна само толико колико јој је супруг казивао, а деда Пају је спомињао веома ретко јер су сећања на њега била сувише болна због тога што је живот деде Паје и баке Јулијане неправедно и трагично прекинут. Обоје су стрељани за време окупације у Другом светском рату.

Његов портрет, снимљен непосредно пред смрт, био је окачен на зиду међу породичним фотографијама. На њему је, каже наша саговорница, деда у 54. години изгледао много старији него што јесте. Међу породичним фотографијама је и она која је сачувала Милорадово јахање на коњу у дедином крилу, који је, као велепоседник, од јутра до мрака, обувен у чизмама, био на коњу. Обилазио је имање и радове на њему. 

– Мој муж је посебно био поносан на ту слику с дедом на коњу, као и на две слике које приказују како деда дочекује краља Александра и његову супругу Марију у Суботици – каже Слободанка Богдановић Марковић.

Прича да је само годину после убиства Паје Добановачког исту судбину доживела и његова супруга Јулијана у злогласној Новосадској рацији. Јулијана је била унука Стевана Дунђерског. Наша саговорница наводи да је, по причи укућана, она једина била више прихваћена унука јер је Стеван Дунђерски био љут на синове због њихове женидбе, које нису биле по његовим класним мерилима. Тог крвавог јануарског дана 1942. године у Новом Саду из Дунавске 26 су изведени и убијени, а затим бачени под залеђени Дунав Јулијана, њена сестра Милева и зет Александар Ђуричић, који су избегли из Руме од усташа, верујући да је Нови Сад безбедан град. У архивским документима о подацима жртава Рације у Новом Саду је записано: „Добановачки Јулијана – Јулка, 48 година рођена Дунђерски у Србобрану од оца Стевана, Пајина удовица, Ђуричић Александар – Шандор 49 година, рођен у Србобрану од оца Јована, и Ђуричић Милева, 57 година рођена Дунђерски у Србобрану од оца Стевана домаћица.”

– Болан је податак да је Јулијана два дана пре страдања послала писмо кћерки Зорки, која је била у Пешти са сином, мојим супругом. У том писму нема ни трагова предосећања велике трагедије која је била тако близу. Спомиње супруга Пају – мало је времена прошло од његовог страдања – због чега је и Јулијана из Србобрана дошла у Нови Сад. Наравно, у писму провејава и брига о кћерци и унуци у Пешти – наводи наша саговорница.  Паја Добановачки је био велепоседник, школовани официр и велики бачки жупан у Суботици од 13. новембра 1921. до 1. јануара 1923. У то време, поред градоначелника, био је именован и велики жупан, који је био директан представник централне власти. Функција великог жупана укинута је 1931. године. Паја Добановачки је био веома ангажован друштвено-политички. О његовом ангажману у Сенату је Јосо Шошкић у тексту „Суботица пре и после ослобођења”, објављеном 1938. године поводом две децеценије од ослобођења и уједињења, записао: „На вест, која је објављена почетком маја 1922. године, о предстојећем венчању Њ. В. краља Александра и румунске принцезе Марије, на седници проширеног Сената Суботице од 8. маја 1922. године, поднесен је и предлог градског Сената у погледу свадбеног дара града Суботице изнесен од стране градског начелника др Андрије Плетикосића. На седници градског Сената 5. јуна 1922. потврђена је одлука Сената од 8. маја, а том приликом свечани говор одржао је велики жупан госин Паја Добановачки, који је између осталог рекао: ’Представници који, желећи дати достојнога одраза својим племенитим осећањима, одлучили су да ће у сврху овековечења венчања Њ. В. краља Александра Првог и краљице Марије на дне 8. јуна 1922. године основати Задужбину која ће на вечна времена носити имена узвишеног владалачког пара. Из своте скупљене у ову сврху подигнуће се дом за високошколце у Београду, где ће се сместити слушаоци високих школа који су надлежни у Војводини, без разлике вере и народности’.”

– Мој супруг Милорад је имао шест година када је деда Паја убијен – каже Слободанка Богдановић Марковић. – Стрељан је у Србобрану 13. априла 1941. године. Њему и још петнаесторици стрељаних подигнут је споменик на србобранском гробљу.

Прочитала је цитат из архивског записа у којем је о стрељању Паје Добановачког забележено: „1941. Србобрану су ома вратили име Сентомаш и побили много људи. Ишао додуше Паја Добановачки рођен 1887. бивши аустроугарски официр пред њих у Ловћенац, дочекао их је белом заставом и гарантовао да у Србобрану ниједна наша пушка неће опалити, али није вредело. И њега су стрељали са другим Србобранцима 13. априла.”

Шошкић у тексту открива да је Сенат у ту сврху издвојио износ од милион динара, с тим што је половина суме дата 1922, а друга половина догодине, као и да је суботички Сенат одлучио о имену дома.

„Свадбени дар, као даровницу грађана Суботице, предало је Александру посебно изасланство у којем су се затекли велики жупан Паја Добановачки, градоначелник др Андрија Плетикосић, велики бележник др Лазар Орић, финансијски сенатор Илија Лопедет, земљопоседник Јаша Мачковић, лекар, и професор др Ђуро Шант. Речена даровница је имала назив ’Суботица – Бела – Свадбени дар’.

Ержебет Марјанов