Tragična sudbina velikog bačkog župana i njegove supruge Julijane

Zna samo toliko koliko joj je suprug kazivao, a deda Paju je spominjao veoma retko jer su sećanja na njega bila suviše bolna zbog toga što je život dede Paje i bake Julijane nepravedno i tragično prekinut. Oboje su streljani za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu.

Njegov portret, snimljen neposredno pred smrt, bio je okačen na zidu među porodičnim fotografijama. Na njemu je, kaže naša sagovornica, deda u 54. godini izgledao mnogo stariji nego što jeste. Među porodičnim fotografijama je i ona koja je sačuvala Miloradovo jahanje na konju u dedinom krilu, koji je, kao veleposednik, od jutra do mraka, obuven u čizmama, bio na konju. Obilazio je imanje i radove na njemu. 

– Moj muž je posebno bio ponosan na tu sliku s dedom na konju, kao i na dve slike koje prikazuju kako deda dočekuje kralja Aleksandra i njegovu suprugu Mariju u Subotici – kaže Slobodanka Bogdanović Marković.

Priča da je samo godinu posle ubistva Paje Dobanovačkog istu sudbinu doživela i njegova supruga Julijana u zloglasnoj Novosadskoj raciji. Julijana je bila unuka Stevana Dunđerskog. Naša sagovornica navodi da je, po priči ukućana, ona jedina bila više prihvaćena unuka jer je Stevan Dunđerski bio ljut na sinove zbog njihove ženidbe, koje nisu bile po njegovim klasnim merilima. Tog krvavog januarskog dana 1942. godine u Novom Sadu iz Dunavske 26 su izvedeni i ubijeni, a zatim bačeni pod zaleđeni Dunav Julijana, njena sestra Mileva i zet Aleksandar Đuričić, koji su izbegli iz Rume od ustaša, verujući da je Novi Sad bezbedan grad. U arhivskim dokumentima o podacima žrtava Racije u Novom Sadu je zapisano: „Dobanovački Julijana – Julka, 48 godina rođena Dunđerski u Srbobranu od oca Stevana, Pajina udovica, Đuričić Aleksandar – Šandor 49 godina, rođen u Srbobranu od oca Jovana, i Đuričić Mileva, 57 godina rođena Dunđerski u Srbobranu od oca Stevana domaćica.”

– Bolan je podatak da je Julijana dva dana pre stradanja poslala pismo kćerki Zorki, koja je bila u Pešti sa sinom, mojim suprugom. U tom pismu nema ni tragova predosećanja velike tragedije koja je bila tako blizu. Spominje supruga Paju – malo je vremena prošlo od njegovog stradanja – zbog čega je i Julijana iz Srbobrana došla u Novi Sad. Naravno, u pismu provejava i briga o kćerci i unuci u Pešti – navodi naša sagovornica.  Paja Dobanovački je bio veleposednik, školovani oficir i veliki bački župan u Subotici od 13. novembra 1921. do 1. januara 1923. U to vreme, pored gradonačelnika, bio je imenovan i veliki župan, koji je bio direktan predstavnik centralne vlasti. Funkcija velikog župana ukinuta je 1931. godine. Paja Dobanovački je bio veoma angažovan društveno-politički. O njegovom angažmanu u Senatu je Joso Šoškić u tekstu „Subotica pre i posle oslobođenja”, objavljenom 1938. godine povodom dve dececenije od oslobođenja i ujedinjenja, zapisao: „Na vest, koja je objavljena početkom maja 1922. godine, o predstojećem venčanju NJ. V. kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije, na sednici proširenog Senata Subotice od 8. maja 1922. godine, podnesen je i predlog gradskog Senata u pogledu svadbenog dara grada Subotice iznesen od strane gradskog načelnika dr Andrije Pletikosića. Na sednici gradskog Senata 5. juna 1922. potvrđena je odluka Senata od 8. maja, a tom prilikom svečani govor održao je veliki župan gosin Paja Dobanovački, koji je između ostalog rekao: ’Predstavnici koji, želeći dati dostojnoga odraza svojim plemenitim osećanjima, odlučili su da će u svrhu ovekovečenja venčanja NJ. V. kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije na dne 8. juna 1922. godine osnovati Zadužbinu koja će na večna vremena nositi imena uzvišenog vladalačkog para. Iz svote skupljene u ovu svrhu podignuće se dom za visokoškolce u Beogradu, gde će se smestiti slušaoci visokih škola koji su nadležni u Vojvodini, bez razlike vere i narodnosti’.”

– Moj suprug Milorad je imao šest godina kada je deda Paja ubijen – kaže Slobodanka Bogdanović Marković. – Streljan je u Srbobranu 13. aprila 1941. godine. Njemu i još petnaestorici streljanih podignut je spomenik na srbobranskom groblju.

Pročitala je citat iz arhivskog zapisa u kojem je o streljanju Paje Dobanovačkog zabeleženo: „1941. Srbobranu su oma vratili ime Sentomaš i pobili mnogo ljudi. Išao doduše Paja Dobanovački rođen 1887. bivši austrougarski oficir pred njih u Lovćenac, dočekao ih je belom zastavom i garantovao da u Srbobranu nijedna naša puška neće opaliti, ali nije vredelo. I njega su streljali sa drugim Srbobrancima 13. aprila.”

Šoškić u tekstu otkriva da je Senat u tu svrhu izdvojio iznos od milion dinara, s tim što je polovina sume data 1922, a druga polovina dogodine, kao i da je subotički Senat odlučio o imenu doma.

„Svadbeni dar, kao darovnicu građana Subotice, predalo je Aleksandru posebno izaslanstvo u kojem su se zatekli veliki župan Paja Dobanovački, gradonačelnik dr Andrija Pletikosić, veliki beležnik dr Lazar Orić, finansijski senator Ilija Lopedet, zemljoposednik Jaša Mačković, lekar, i profesor dr Đuro Šant. Rečena darovnica je imala naziv ’Subotica – Bela – Svadbeni dar’.

Eržebet Marjanov