Јоксимовић: Блокадама се подрива поверење у искреност политичког проширења

Јоксимовић је у интервјуу за портал Еспресо навела да се аустријско председавање ЕУ завршава крајем године, до када очекује отварање ових поглавља, како је то најавио и аустријски премијер Себастијан Курц.

"То су поглавља за која смо одавно спремни, али смо у међвремену послали још два поглавља - Поглавље 2 - слободно кретање радника и Поглавље 4 - слободно кретање капитала. Тако да могу сада да вам кажем да смо припремили 5 преговарацких позиција, али то није све, радимо и на још неким и с правом оцекујем да цемо најмање три поглавља отворити до Нове године. То ће онда значити да Србија има солидан темпо када је реч о преговарању", навела је министарка.

Она је указала да је сам процес придруживања дуготрајан и да грађани то добро знају. 

"Не желимо да подижемо претерана очекивања да се не би превише разочарали, али ни да будемо превише мрачни, зато што ипак морамо да констатујемо да напретка има. Отварање поглавља прати реформски процес у држави и мерен је од стране држава чланица ЕУ", објаснила је Јоксимовић.

Додаје и да не може да каже да је незадовољна, јер смо до сада отворили 14 поглавља од укупно 35, а два смо привремено затворили. 

Она је напоменула и да предстоје избори за европске институције, па се мање баве проширењем и земљама кандидатима, што нама у овом моменту не иде на руку, али да је то пролазна фаза и да је важно да Србија задржи динамику отварања поглавља, али и у реформама. 

"Верујем да ћемо то постићи упркос свему, јер ево Аустрија је задржала фокус на проширењу, Румунија, као земља која следећа преседава такође је истакла да ће задржати теме проширења на дневном реду", казала је министарка.

Јоксимовић је истакла и да је Србија у области владавине права остварила значајан напредак, наводећи поглавља 23 и 24 која се тичу реформе правосуђа, борбе против корупције, питања мањина и мисли да ће то земље чланице вредновати. 

Говорећи о нацрту Уставних амандмана, каже да ће они омогућити независније и ефикасније правосуђе у Србији, што је веома важан процес у реформама сваке државе. 

"Добили смо мишљење Венецијанске комисије која је најпозванија да каже да ли је све то што радимо у складу с најбољим европским праксама и принципима независног правосуђа. Мислим да смо урадили добар посао, такође смо прошле недеље на Влади донели Закон о бесплатној правној помоћи који је јако важан за поглавље 23. Усвојили смо и Закон о заштити личних података, а у финалној фази је и Закон о спречавању корупције који је изузетно важан и који би ускоро требало да буде усвојен. Због свега наведеног очекујем да ћемо успети да отворимо један већи сет поглавља", рекла је министарка.

Она каже да не зна да ли ће до краја године бити две међувладине конференције, једна у октобру, а друга у децембру или само једна у децембру, и да то не зависи од Србије, већ од договора свих држава чланица. 

"Ми наравно радимо све што је до нас, лобирамо и представљамо напредак Србије, али опет понављам није све само до нас. Ја сам оптимиста. Знате, кад имате резултат и кад радите онда ће и напредак доћи", уверена је Јоксимовић.

На питање да ли су и колико преговори у Бриселу успорили процес преговарања са ЕУ, она каже да је тема проширења пожељна, али да није у фокусу, јер се Европа сад суочава са проблемима које раније није имала као што су мигрантска криза, Брегзит и друге.

"Некако би сви радије да се баве неким другим темама, нарочито сад када су избори у питању. Односи између земаља Западног Балкана се, с друге стране, стално, не заслугом Србије, компликују и то шаље слику нестабилности и онда се међу грађанима ЕУ поставља питање да ли нам требају нове чланице ако нам доносе нестабилност", указала је Јоксимовић.

Она, међутим, сматра да регион, а посебно Србија, нису извор нестабилности, и истиче да је Србија показала у prеthodnim годинама да је фактор стабилности.

"Посебан замајац томе дао је председник Вучић, али и ова Влада која је потпуно посвећена дијалогу, договору и компромису", исатакла је Јоксимовић и додала да није сигурна да су и сви остали исто тако посвећени. "Знате, ми радимо оно што је најбоље за наше грађане и радимо оно што омогућава стабилан економски просперитет за наше људе. Верујем да ће тај мукотрпан процес који се води резултирати тиме да је Србија препозната као најозбиљнији кандидат за чланство у ЕУ и као држава која је показала највише одговорности", поручила је министарка.

Сматра и да није суштински важно да ли ће чланство у ЕУ бити 2025. или две године пре или касније, већ је важно да постоји реална шанса и не види разлог зашто Србија то не би искористила. 

"Немамо разлога да будемо ни фрустрирани ни незадовољни, битно је да задржимо фокус и да идемо напред", истакла је Јоксимовић.

Упитана да ли се слаже са оним што је рекао председник Србије Александар Вучић да је договор с Приштином могућ само ако се Србији након тога гарантује убрзан улазак у ЕУ, она наводи да је председник рекао да би у том свеобухватном споразуму требало да буду и неке гаранције од стране ЕУ у погледу чланства Србије. 

"Тај став ја разумем јер је произашао из досадашњег искуства у односу на то како је ЕУ гарантовала спровођење Бриселског споразума. Ја нисам задовољна тим спровођењем, јер је тај споразум гарантован од стране ЕУ. Подсетићу да је госпођа Могерини говорила о 4. августу као некаквом року за формирање ЗСО, а то се није десило. И више се о томе не прича. Имајући такво искуство председник Вучић је исказао потребу за чвршћим гаранцијама. Ја имам чак и неку врсту контра предлога. Може Србија да гарантује да ће након три месеца по ступању у чланство у ЕУ да реализује свеобухватан договор који би се постигао. Зашто то не би била тема? Ми као одговорна и кредибилна влада можемо да гарантујемо тако нешто. Ја сам увек за креативна решења. Ми смо озбиљна европска држава", истакла је Јоксимовић.

Поводом најаве Хрватске да ће блокирати Србију на њеном путу ка ЕУ, Јоксимовић каже да није фокусирана на Хрватску.

"Има ту још држава које не желе не само пут Србије ка ЕУ, већ и неких других земаља. Хрватска јесте показивала наклоност ка уношењу билатералних рампи и блокада, али будимо искрени, ако бисмо ми само водили рачуна о онима који би да нас блокирају, онда не бисмо водили политику у интересу наших грађана", каже министарка и додаје да ће се препреке појављивати, а видеће се да ли ће то бити од стране Хрватске или неке друге државе.

"Не мислим да је то добра пракса, јер подрива поверење према политици проширења", оцењује министарка.

На питање шта је то на чему ће Србија имати још доста да ради на путу ка чланству у ЕУ, Јоксимовић напомиње да реформе које се спроводе кроз свих 35 поглавља нису апстрактне ствари, већ је то књига реформи, а свако поглавље се односи на одредену област и на томе се ради.

"Највећи изазов је у погледу заштите животне средине, то је комплексно поглавље. Многи о том поглављу причају да највише кошта, међутим ја то никада не гледам као трошак, јер улагање у животну средину је улагање у здравље и бољи живот сваког појединца, према томе то је инвестиција у подизање квалитета живота. Пољопривреда такође изискује додатна усаглашавања, међутим ове године ће по први пут нашим пољопровредницима бити одобрена бесповратна средства из ИПАРД фондова, чиме се отварају многе могућности за развој те гране привреде. Све су то неке ствари које су изазови али и шанса коју морамо да искористимо", наглашава Јоксимовић.

На питање да ли је промена Устава један од услова за улазак Србије у ЕУ каже да промена Устава јесте услов у двојаком смислу. 

"Прво, у погледу поменуте реформе правосуда, јер све те институционалне и уставне реформе морају бити потврђене на референдуму. Други део се тиче промене Устава пред само чланство у ЕУ, кад држава која ступа у Унију мора да свој уставно правни оквир усагласи са европским", објашњава министарка.

Упитана како оцењује досадашњи рад Владе, оценом од 1 до 5, каже да не може да даје неку оцену, али сматра да је радила добро, али да може и брже.

"Ја сам ево у трећем мандату министар, али све су то владе континуитета, почевши од 2014-те године и експозеа Александра Вучића - тада премијера. Радимо на том трасираном путу реформи. Ја зато мислим да свако од колега у својим ресорима раде пуно, а чак смо и кроз поглавља негде измерили свој учинак. Ја не могу да дајем неку оцену, али могу да кажем да би то било овако: "Стабилно, добро, али може и брже"", истиче министарка.

На потпитање да ли то значи четворку, Јокисмовић наводи: "Добро, ако ви тако кажете нека буде".

Коментаришући односе у Влади, напомиње да је министар за европске интеграције заправо кординатор читавог процеса.

"Моја је улога да са свим колегама редовно размењујем резултате и то и радим. Одржавам контакте са свима и то добро функционише", наводи Јоксимовић.

Поводом недавно одржане седнице Председништва СНС, на којој је председник странке Александар Вучић најавио промене, а функционери затражили да остане на челу, каже да је Вучић човек који је несумњиво у тешком тренутку на себе преузео одговорност и кормило. 

"Он је трасирао један пут политици која је прихваћена не само од наших грађана, што је најважније, него и свуда у свету. Мислим да ту чињеницу нико не може да оспори. У том смислу, заиста мислим да је резултат СНС резултат његове снаге, визије и енергије коју смо ми прихватили и пратили, неко успешније, а неко не, што је нормално", закључила је Јокисмовић.