Joksimović: Blokadama se podriva poverenje u iskrenost političkog proširenja
BEOGRAD: Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i funkcionerka Srpske napredne stranke izjavila je da očekuje da će do kraja godine biti otvoreno još nekoliko poglavlja u pregovorima sa EU i to Poglavlje 9 - finansijske usluge, Poglavlje 17 - koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu uniju i Poglavlje 18 - koje se tiče statistike.
Joksimović je u intervjuu za portal Espreso navela da se austrijsko predsedavanje EU završava krajem godine, do kada očekuje otvaranje ovih poglavlja, kako je to najavio i austrijski premijer Sebastijan Kurc.
"To su poglavlja za koja smo odavno spremni, ali smo u međvremenu poslali još dva poglavlja - Poglavlje 2 - slobodno kretanje radnika i Poglavlje 4 - slobodno kretanje kapitala. Tako da mogu sada da vam kažem da smo pripremili 5 pregovarackih pozicija, ali to nije sve, radimo i na još nekim i s pravom ocekujem da cemo najmanje tri poglavlja otvoriti do Nove godine. To će onda značiti da Srbija ima solidan tempo kada je reč o pregovaranju", navela je ministarka.
Ona je ukazala da je sam proces pridruživanja dugotrajan i da građani to dobro znaju.
"Ne želimo da podižemo preterana očekivanja da se ne bi previše razočarali, ali ni da budemo previše mračni, zato što ipak moramo da konstatujemo da napretka ima. Otvaranje poglavlja prati reformski proces u državi i meren je od strane država članica EU", objasnila je Joksimović.
Dodaje i da ne može da kaže da je nezadovoljna, jer smo do sada otvorili 14 poglavlja od ukupno 35, a dva smo privremeno zatvorili.
Ona je napomenula i da predstoje izbori za evropske institucije, pa se manje bave proširenjem i zemljama kandidatima, što nama u ovom momentu ne ide na ruku, ali da je to prolazna faza i da je važno da Srbija zadrži dinamiku otvaranja poglavlja, ali i u reformama.
"Verujem da ćemo to postići uprkos svemu, jer evo Austrija je zadržala fokus na proširenju, Rumunija, kao zemlja koja sledeća presedava takođe je istakla da će zadržati teme proširenja na dnevnom redu", kazala je ministarka.
Joksimović je istakla i da je Srbija u oblasti vladavine prava ostvarila značajan napredak, navodeći poglavlja 23 i 24 koja se tiču reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, pitanja manjina i misli da će to zemlje članice vrednovati.
Govoreći o nacrtu Ustavnih amandmana, kaže da će oni omogućiti nezavisnije i efikasnije pravosuđe u Srbiji, što je veoma važan proces u reformama svake države.
"Dobili smo mišljenje Venecijanske komisije koja je najpozvanija da kaže da li je sve to što radimo u skladu s najboljim evropskim praksama i principima nezavisnog pravosuđa. Mislim da smo uradili dobar posao, takođe smo prošle nedelje na Vladi doneli Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji je jako važan za poglavlje 23. Usvojili smo i Zakon o zaštiti ličnih podataka, a u finalnoj fazi je i Zakon o sprečavanju korupcije koji je izuzetno važan i koji bi uskoro trebalo da bude usvojen. Zbog svega navedenog očekujem da ćemo uspeti da otvorimo jedan veći set poglavlja", rekla je ministarka.
Ona kaže da ne zna da li će do kraja godine biti dve međuvladine konferencije, jedna u oktobru, a druga u decembru ili samo jedna u decembru, i da to ne zavisi od Srbije, već od dogovora svih država članica.
"Mi naravno radimo sve što je do nas, lobiramo i predstavljamo napredak Srbije, ali opet ponavljam nije sve samo do nas. Ja sam optimista. Znate, kad imate rezultat i kad radite onda će i napredak doći", uverena je Joksimović.
Na pitanje da li su i koliko pregovori u Briselu usporili proces pregovaranja sa EU, ona kaže da je tema proširenja poželjna, ali da nije u fokusu, jer se Evropa sad suočava sa problemima koje ranije nije imala kao što su migrantska kriza, Bregzit i druge.
"Nekako bi svi radije da se bave nekim drugim temama, naročito sad kada su izbori u pitanju. Odnosi između zemalja Zapadnog Balkana se, s druge strane, stalno, ne zaslugom Srbije, komplikuju i to šalje sliku nestabilnosti i onda se među građanima EU postavlja pitanje da li nam trebaju nove članice ako nam donose nestabilnost", ukazala je Joksimović.
Ona, međutim, smatra da region, a posebno Srbija, nisu izvor nestabilnosti, i ističe da je Srbija pokazala u prethodnim godinama da je faktor stabilnosti.
"Poseban zamajac tome dao je predsednik Vučić, ali i ova Vlada koja je potpuno posvećena dijalogu, dogovoru i kompromisu", isatakla je Joksimović i dodala da nije sigurna da su i svi ostali isto tako posvećeni. "Znate, mi radimo ono što je najbolje za naše građane i radimo ono što omogućava stabilan ekonomski prosperitet za naše ljude. Verujem da će taj mukotrpan proces koji se vodi rezultirati time da je Srbija prepoznata kao najozbiljniji kandidat za članstvo u EU i kao država koja je pokazala najviše odgovornosti", poručila je ministarka.
Smatra i da nije suštinski važno da li će članstvo u EU biti 2025. ili dve godine pre ili kasnije, već je važno da postoji realna šansa i ne vidi razlog zašto Srbija to ne bi iskoristila.
"Nemamo razloga da budemo ni frustrirani ni nezadovoljni, bitno je da zadržimo fokus i da idemo napred", istakla je Joksimović.
Upitana da li se slaže sa onim što je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić da je dogovor s Prištinom moguć samo ako se Srbiji nakon toga garantuje ubrzan ulazak u EU, ona navodi da je predsednik rekao da bi u tom sveobuhvatnom sporazumu trebalo da budu i neke garancije od strane EU u pogledu članstva Srbije.
"Taj stav ja razumem jer je proizašao iz dosadašnjeg iskustva u odnosu na to kako je EU garantovala sprovođenje Briselskog sporazuma. Ja nisam zadovoljna tim sprovođenjem, jer je taj sporazum garantovan od strane EU. Podsetiću da je gospođa Mogerini govorila o 4. avgustu kao nekakvom roku za formiranje ZSO, a to se nije desilo. I više se o tome ne priča. Imajući takvo iskustvo predsednik Vučić je iskazao potrebu za čvršćim garancijama. Ja imam čak i neku vrstu kontra predloga. Može Srbija da garantuje da će nakon tri meseca po stupanju u članstvo u EU da realizuje sveobuhvatan dogovor koji bi se postigao. Zašto to ne bi bila tema? Mi kao odgovorna i kredibilna vlada možemo da garantujemo tako nešto. Ja sam uvek za kreativna rešenja. Mi smo ozbiljna evropska država", istakla je Joksimović.
Povodom najave Hrvatske da će blokirati Srbiju na njenom putu ka EU, Joksimović kaže da nije fokusirana na Hrvatsku.
"Ima tu još država koje ne žele ne samo put Srbije ka EU, već i nekih drugih zemalja. Hrvatska jeste pokazivala naklonost ka unošenju bilateralnih rampi i blokada, ali budimo iskreni, ako bismo mi samo vodili računa o onima koji bi da nas blokiraju, onda ne bismo vodili politiku u interesu naših građana", kaže ministarka i dodaje da će se prepreke pojavljivati, a videće se da li će to biti od strane Hrvatske ili neke druge države.
"Ne mislim da je to dobra praksa, jer podriva poverenje prema politici proširenja", ocenjuje ministarka.
Na pitanje šta je to na čemu će Srbija imati još dosta da radi na putu ka članstvu u EU, Joksimović napominje da reforme koje se sprovode kroz svih 35 poglavlja nisu apstraktne stvari, već je to knjiga reformi, a svako poglavlje se odnosi na odredenu oblast i na tome se radi.
"Najveći izazov je u pogledu zaštite životne sredine, to je kompleksno poglavlje. Mnogi o tom poglavlju pričaju da najviše košta, međutim ja to nikada ne gledam kao trošak, jer ulaganje u životnu sredinu je ulaganje u zdravlje i bolji život svakog pojedinca, prema tome to je investicija u podizanje kvaliteta života. Poljoprivreda takođe iziskuje dodatna usaglašavanja, međutim ove godine će po prvi put našim poljoprovrednicima biti odobrena bespovratna sredstva iz IPARD fondova, čime se otvaraju mnoge mogućnosti za razvoj te grane privrede. Sve su to neke stvari koje su izazovi ali i šansa koju moramo da iskoristimo", naglašava Joksimović.
Na pitanje da li je promena Ustava jedan od uslova za ulazak Srbije u EU kaže da promena Ustava jeste uslov u dvojakom smislu.
"Prvo, u pogledu pomenute reforme pravosuda, jer sve te institucionalne i ustavne reforme moraju biti potvrđene na referendumu. Drugi deo se tiče promene Ustava pred samo članstvo u EU, kad država koja stupa u Uniju mora da svoj ustavno pravni okvir usaglasi sa evropskim", objašnjava ministarka.
Upitana kako ocenjuje dosadašnji rad Vlade, ocenom od 1 do 5, kaže da ne može da daje neku ocenu, ali smatra da je radila dobro, ali da može i brže.
"Ja sam evo u trećem mandatu ministar, ali sve su to vlade kontinuiteta, počevši od 2014-te godine i ekspozea Aleksandra Vučića - tada premijera. Radimo na tom trasiranom putu reformi. Ja zato mislim da svako od kolega u svojim resorima rade puno, a čak smo i kroz poglavlja negde izmerili svoj učinak. Ja ne mogu da dajem neku ocenu, ali mogu da kažem da bi to bilo ovako: "Stabilno, dobro, ali može i brže"", ističe ministarka.
Na potpitanje da li to znači četvorku, Jokismović navodi: "Dobro, ako vi tako kažete neka bude".
Komentarišući odnose u Vladi, napominje da je ministar za evropske integracije zapravo kordinator čitavog procesa.
"Moja je uloga da sa svim kolegama redovno razmenjujem rezultate i to i radim. Održavam kontakte sa svima i to dobro funkcioniše", navodi Joksimović.
Povodom nedavno održane sednice Predsedništva SNS, na kojoj je predsednik stranke Aleksandar Vučić najavio promene, a funkcioneri zatražili da ostane na čelu, kaže da je Vučić čovek koji je nesumnjivo u teškom trenutku na sebe preuzeo odgovornost i kormilo.
"On je trasirao jedan put politici koja je prihvaćena ne samo od naših građana, što je najvažnije, nego i svuda u svetu. Mislim da tu činjenicu niko ne može da ospori. U tom smislu, zaista mislim da je rezultat SNS rezultat njegove snage, vizije i energije koju smo mi prihvatili i pratili, neko uspešnije, a neko ne, što je normalno", zaključila je Jokismović.