Ђурић: Брисел ће мало сачекати на Вучића
БЕОГРАД: Брисел ће мало сачекати да поново види председника Србије Александра Вучића с обзиром на то да је изостала свака подршка његовим идејама за решење питања Косова и Метохије и односа Срба и Албанаца, рекао је шеф владине Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић.
Ђурић је то рекао на конференцији за новинаре одговарајући на питање када ће бити настављен бриселски дијалог.
Рекао је и да председник Вучић неће путовати у Њујорк крајем месеца на заседање Генералне скупштине УН, те да тамо неће бити никаквог састанка у вези с Косовом и Метохијом.
Подсетио је да, када је руководство Србије започело борбу за компромисно и проналажење рационалног пута за решавање односа Срба и Албанаца, „сручила лавина напада и критике, пре свега на председника Вучића“.
Како је рекао, председник Вучић је заложио свој ауторитет и знање у борби за компромис, а на њега се срушила лавина напада и он је у томе остао, практично, потпуно сам.
Тада, каже, не да није било подршке, него је било или ћутање и „прање руку“ или „најстрашнији напади из дела међународне заједнице“.
Зато ће они сада мало да сачекају да виде Александра Вучића и мало ће сачекати на тај састанак, рекао је Ђурић.
Хоће ли неко у ЕУ реаговати на претње Приштине?
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић каже да је изјава Рамуша Харадинаја да од Нове године неће бити физичке границе између Косова и Албаније наставак напада и увреда на рачун Србије и њеног руководства, а који су, каже, почели кад је председник Вучић покушао да нађе компромисно решење за Косово.
За Федерику Могерини, Мају Коцијанчић и „све остале у ЕУ“, Ђурић је имао питање - да ли ће и на који начин реаговати на претње из Приштине, које су „изазов миру и стабилности у овом делу Европе“.
Ђурић је на ванредно сазваној конференцији за новинаре навео да је Харадинај синоћ за албанске медије рекао да од Нове године више неће бити физичких препрека на граници Косова и Албаније, ни присуства контроле.
Уочи Нове године они планирају да уклоне границу - за нас између Србије, за њих - између независног Косова - и Албаније, рекао је Ђурић, додајући да је то већ 28. изјава у којој неко од албанских званичника, било с Косова, било из Албаније, позива на присаједињеје наше јужне територије Албанији, овог пута пропраћене и претњама ратом.
Директор Канцеларије за КиМ изјавио је да су фудбалски репрезентативци Швајцарске Ђердан Шаћири и Ваљон Бехрами, рођени на КиМ, држављани су Србије и да нема сазнања да су им на било који начин угрожења људска и грађанска права.
Ђурић је одговарајући на питања новинара о томе како су лични подаци Шаћирија и Баехрамија доспели у медије навео да је то питање за медије, који су те податке објавили.
Уколико су им, казао је, тиме угрожења грађанска и људска права, сигуран је да ће се тиме бавити надлежни државни органи.
Драго ми је да се бринете за Шаћирија и Бехрамија и њихова људска и грађанска права. Они јесу наши грађани, а о томе одакле им ти подаци питајте колеге у медијима који су то објавили, рекао је Ђурић.
Немам сазнања да су им нарушена грађанска и људска права осим тога што их је неко подсетио да су из Косовске Митровице, Подујева... Места у Србији.
Они јесу грађани Србије и држављани Србије и за мене лично Косовска Митровица је Србија, закључио је Ђурић.
Он каже и да су интензивни напади почели оног тренутка кад је Србија, односно њено руководство, одлучило да се бори за то да се на Косову, у интересу свих, тражи и пронађе компромисно решење и да се коначно утврди та граница.
Јер, како каже, за нас и добар део човечанства та је граница једно, она једно, а за САД и део ЕУ нешто друго.
Тог тренутка кад је Србија одлучила да нађе решење у циљу превазилажења сукоба и мирне будућности обрушила се најжешћа могућа лавина напада, неутемељених увреда често и из међународне заједнице и дела региона, укључујући једну земљу региона која би волела да је признала незавност КиМ, али стицајем околности није, тврди Ђурић.
Каже и да то показује „патолошку потребу“ дела међународне заједнице и дела региона да Србија не добије ништа за себе и да заувек и Србија и њен народ буду поражени и понижени и да исход буде онакав како су га они замислили.
Ђурић је, „прозивајући“ званичнике међународне заједнице и тражећи да се одреде према најновијим претњама из Приштине, напоменуо да уколико они то не ураде онда бар „треба да нам објасне и одговоре где и када су са и са ким преговарали о томе да се брише граница на месту за које чак и оне земље које су признале ту независност кажу да ту постоје“.
Да ли би ћутали када би неко тако за Нову годину рекао и донео одлуку да се брише граница између Београда и Бања Луке или би била другачија реакција, запитао је Ђурић и додао:
“А знамо какав је одговор на ово питање“.
