Đurić: Brisel će malo sačekati na Vučića
BEOGRAD: Brisel će malo sačekati da ponovo vidi predsednika Srbije Aleksandra Vučića s obzirom na to da je izostala svaka podrška njegovim idejama za rešenje pitanja Kosova i Metohije i odnosa Srba i Albanaca, rekao je šef vladine Kancelarije za KiM, Marko Đurić.
Đurić je to rekao na konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje kada će biti nastavljen briselski dijalog.
Rekao je i da predsednik Vučić neće putovati u Njujork krajem meseca na zasedanje Generalne skupštine UN, te da tamo neće biti nikakvog sastanka u vezi s Kosovom i Metohijom.
Podsetio je da, kada je rukovodstvo Srbije započelo borbu za kompromisno i pronalaženje racionalnog puta za rešavanje odnosa Srba i Albanaca, „sručila lavina napada i kritike, pre svega na predsednika Vučića“.
Kako je rekao, predsednik Vučić je založio svoj autoritet i znanje u borbi za kompromis, a na njega se srušila lavina napada i on je u tome ostao, praktično, potpuno sam.
Tada, kaže, ne da nije bilo podrške, nego je bilo ili ćutanje i „pranje ruku“ ili „najstrašniji napadi iz dela međunarodne zajednice“.
Zato će oni sada malo da sačekaju da vide Aleksandra Vučića i malo će sačekati na taj sastanak, rekao je Đurić.
Hoće li neko u EU reagovati na pretnje Prištine?
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da je izjava Ramuša Haradinaja da od Nove godine neće biti fizičke granice između Kosova i Albanije nastavak napada i uvreda na račun Srbije i njenog rukovodstva, a koji su, kaže, počeli kad je predsednik Vučić pokušao da nađe kompromisno rešenje za Kosovo.
Za Federiku Mogerini, Maju Kocijančić i „sve ostale u EU“, Đurić je imao pitanje - da li će i na koji način reagovati na pretnje iz Prištine, koje su „izazov miru i stabilnosti u ovom delu Evrope“.
Đurić je na vanredno sazvanoj konferenciji za novinare naveo da je Haradinaj sinoć za albanske medije rekao da od Nove godine više neće biti fizičkih prepreka na granici Kosova i Albanije, ni prisustva kontrole.
Uoči Nove godine oni planiraju da uklone granicu - za nas između Srbije, za njih - između nezavisnog Kosova - i Albanije, rekao je Đurić, dodajući da je to već 28. izjava u kojoj neko od albanskih zvaničnika, bilo s Kosova, bilo iz Albanije, poziva na prisajedinjeje naše južne teritorije Albaniji, ovog puta propraćene i pretnjama ratom.
Direktor Kancelarije za KiM izjavio je da su fudbalski reprezentativci Švajcarske Đerdan Šaćiri i Valjon Behrami, rođeni na KiM, državljani su Srbije i da nema saznanja da su im na bilo koji način ugroženja ljudska i građanska prava.
Đurić je odgovarajući na pitanja novinara o tome kako su lični podaci Šaćirija i Baehramija dospeli u medije naveo da je to pitanje za medije, koji su te podatke objavili.
Ukoliko su im, kazao je, time ugroženja građanska i ljudska prava, siguran je da će se time baviti nadležni državni organi.
Drago mi je da se brinete za Šaćirija i Behramija i njihova ljudska i građanska prava. Oni jesu naši građani, a o tome odakle im ti podaci pitajte kolege u medijima koji su to objavili, rekao je Đurić.
Nemam saznanja da su im narušena građanska i ljudska prava osim toga što ih je neko podsetio da su iz Kosovske Mitrovice, Podujeva... Mesta u Srbiji.
Oni jesu građani Srbije i državljani Srbije i za mene lično Kosovska Mitrovica je Srbija, zaključio je Đurić.
On kaže i da su intenzivni napadi počeli onog trenutka kad je Srbija, odnosno njeno rukovodstvo, odlučilo da se bori za to da se na Kosovu, u interesu svih, traži i pronađe kompromisno rešenje i da se konačno utvrdi ta granica.
Jer, kako kaže, za nas i dobar deo čovečanstva ta je granica jedno, ona jedno, a za SAD i deo EU nešto drugo.
Tog trenutka kad je Srbija odlučila da nađe rešenje u cilju prevazilaženja sukoba i mirne budućnosti obrušila se najžešća moguća lavina napada, neutemeljenih uvreda često i iz međunarodne zajednice i dela regiona, uključujući jednu zemlju regiona koja bi volela da je priznala nezavnost KiM, ali sticajem okolnosti nije, tvrdi Đurić.
Kaže i da to pokazuje „patološku potrebu“ dela međunarodne zajednice i dela regiona da Srbija ne dobije ništa za sebe i da zauvek i Srbija i njen narod budu poraženi i poniženi i da ishod bude onakav kako su ga oni zamislili.
Đurić je, „prozivajući“ zvaničnike međunarodne zajednice i tražeći da se odrede prema najnovijim pretnjama iz Prištine, napomenuo da ukoliko oni to ne urade onda bar „treba da nam objasne i odgovore gde i kada su sa i sa kim pregovarali o tome da se briše granica na mestu za koje čak i one zemlje koje su priznale tu nezavisnost kažu da tu postoje“.
Da li bi ćutali kada bi neko tako za Novu godinu rekao i doneo odluku da se briše granica između Beograda i Banja Luke ili bi bila drugačija reakcija, zapitao je Đurić i dodao:
“A znamo kakav je odgovor na ovo pitanje“.
