Научни скуп посвећен нумеричком моделирању времена

Тај код за симулирање и прогнозу времена већ је садржао елементе који су били испред свог времена и тек су недавно постали општеприхваћени. 

Код је написао Федор Месингер, данас академик САНУ, а убрзо му се у његовом даљем усавршавању придружио постдипломски студент Завиша Јањић, сада дописни члан САНУ.

Веома брзо овај код је привукао пажњу неколико истакнутих стручњака других земаља. 

Италијан Стефано Тибалди је дошао на неко време у Београд да проучава код и понесе га са собом, док је Ирац Реј Бејтс преузео код и однео га у Египат, где је био на једногодишњем боравку у оквиру пројекта Светске метеоролошке организације (СМО).

Следила је прва презентација мотива и резултата на Конгресу комисије за основне системе СМО у Београду 1974. године и, нешто касније, прва оперативна инсталација кода, тада већ опремљеног системом за анализу почетних података у тадашњем Савезном хидрометеоролошком заводу.

Од овог почетног кода, модела, тада прозваног ЛАПЕМ (Лимитед Ареа Примитиве Eqyation Модел), па нешто касније ХИБУ (Hydrometeorogical Институте анд Белграде University модел) најстајали су каснији, са значајним усавршавањима, све до данашњег „Ета“ модела.

Одбор САНУ за климатски систем Земље и дело Милутина Миланковића, предлагач скупа, сматра да би било прикладно да се током овог догађаја евоцирају почетни кораци, уз приказ места модела „Ета“ данас у свету. 

Поред тога, циљ је да водећи научници из ове области прикажу визију будућег развоја наведеног модела. 

То је нарочито атрактивно зато што се, како наводе у САНУ, нумеричка технологија ове врсте данас опрема моделима за промене океанских струјања, вегетатације тла, ледених покривача океана, ледених наслага на Гренланду и Антарктику, како би се рачунале пројекције промене климе за разна могућа сценарија повећавања садржине гасова стаклене баште у атмосфери.