Србији мањка 35.000 зидара, тесара, армирача...
НОВИ САД: Грађевинарство је најбољи показатељ економије земље и уз пољопривреду представља најважнију грану у јачању привредног и економског развоја.
Али, у грађевинарству је радне снаге све мање, поготово добрих квалификованих мајстора, па је наша земља у проблему како да обезбеди обучене раднике, не само за изградњу објеката и одржавање постојећих пословних и стамбених зграда већ и оних у инфарструктури, попут мостова, путева…
По речима председника Грађевинске коморе Горана Родића, нашој земљи тренутно недостаје између 25.000 и 35.000 радника у грађевинарству, а све до пре десетак година од те гране привреде је живело и привређивало око 120.000 грађевинаца.
Недостају нам не само армирачи, тесари и зидари већ занатлије свих профила који учествују у изградњи објеката, па тако нема ни керамичара, молера, инсталатера свих профила, монтажера лифтова, столара…, каже Родић, и додаје да зато наших грађевинаца на раду има свуда по свету.
Једини излаз да се радна снага задржи је, наглашава он, да буду добро плаћени и да се млади путем дуалног образовања што пре ишколују за добре мајсторе, тако што ће од десет часова, два часа слушати теорију а осам кроз праксу савладавати вештине заната. Бар за сада, наводи, преквалификације и доквалификације су ретке
Док не заживи такав начин образовање у школском систему, и држава би требало да се потруди да олакша пословање домаћим грађевинским компанија. Требало би да им обезбеди да буду равноправне на тендерима са страним грађевинским предузимачима и да путем банке пружи финансијске гаранције домаћим предузећима, каже Родић.
По његовим речима, те мере потребне су не само зато што је грађевинарство живнуло – јер подаци кажу да се у овој грађевинској сезони гради 20 одсто више него лане – него и зато што се домаћој грађевинској индустрији отварају инотржишта.
Ти послови Србији би могли донети огроман девизни прилив у милијардама, наглашава Родић.
Што се тиче зараде, каже да добар мајстор и предрадници у Србији дневно добија и више од 50 евра, прерачунатих у динаре, што за домаће прилике представља добру зараду, док приучени мајстори, каквих је на тржишту радне снаге у грађевинарству највише, зараде 20 евра дневно.
С недостатком радне снаге муче се и инвеститори у западним земљама, каже Родић, наводећи да се тамо процене крећу да недостаје око 100.000 грађевинских радника свих профила.
Како је додао, наша земља има с Немачком потписан билетерарни споразум о организованом одласку наших радника, а под хитно би требало такав споразум потписати и с Аустријом, где грађевинци у последње време често одлазе, па би им боравак тамо требало осигурати.
Додуше, све више се одлази и у Пољску, Чешку, Словачку… јер њихови радници одлазе у богатије земље, закључује наш саговорник.
У иностраству је та зарада знатно већа и креће се између 3.000 и 4.000 евра месечно, с тим што инвеститори радницима обезбеђују и бесплатан смештај и један оброк џабе, каже Родић.
З. Делић
