Srbiji manjka 35.000 zidara, tesara, armirača...
NOVI SAD: Građevinarstvo je najbolji pokazatelj ekonomije zemlje i uz poljoprivredu predstavlja najvažniju granu u jačanju privrednog i ekonomskog razvoja.
Ali, u građevinarstvu je radne snage sve manje, pogotovo dobrih kvalifikovanih majstora, pa je naša zemlja u problemu kako da obezbedi obučene radnike, ne samo za izgradnju objekata i održavanje postojećih poslovnih i stambenih zgrada već i onih u infarstrukturi, poput mostova, puteva…
Po rečima predsednika Građevinske komore Gorana Rodića, našoj zemlji trenutno nedostaje između 25.000 i 35.000 radnika u građevinarstvu, a sve do pre desetak godina od te grane privrede je živelo i privređivalo oko 120.000 građevinaca.
Nedostaju nam ne samo armirači, tesari i zidari već zanatlije svih profila koji učestvuju u izgradnji objekata, pa tako nema ni keramičara, molera, instalatera svih profila, montažera liftova, stolara…, kaže Rodić, i dodaje da zato naših građevinaca na radu ima svuda po svetu.
Jedini izlaz da se radna snaga zadrži je, naglašava on, da budu dobro plaćeni i da se mladi putem dualnog obrazovanja što pre iškoluju za dobre majstore, tako što će od deset časova, dva časa slušati teoriju a osam kroz praksu savladavati veštine zanata. Bar za sada, navodi, prekvalifikacije i dokvalifikacije su retke
Dok ne zaživi takav način obrazovanje u školskom sistemu, i država bi trebalo da se potrudi da olakša poslovanje domaćim građevinskim kompanija. Trebalo bi da im obezbedi da budu ravnopravne na tenderima sa stranim građevinskim preduzimačima i da putem banke pruži finansijske garancije domaćim preduzećima, kaže Rodić.
Po njegovim rečima, te mere potrebne su ne samo zato što je građevinarstvo živnulo – jer podaci kažu da se u ovoj građevinskoj sezoni gradi 20 odsto više nego lane – nego i zato što se domaćoj građevinskoj industriji otvaraju inotržišta.
Ti poslovi Srbiji bi mogli doneti ogroman devizni priliv u milijardama, naglašava Rodić.
Što se tiče zarade, kaže da dobar majstor i predradnici u Srbiji dnevno dobija i više od 50 evra, preračunatih u dinare, što za domaće prilike predstavlja dobru zaradu, dok priučeni majstori, kakvih je na tržištu radne snage u građevinarstvu najviše, zarade 20 evra dnevno.
S nedostatkom radne snage muče se i investitori u zapadnim zemljama, kaže Rodić, navodeći da se tamo procene kreću da nedostaje oko 100.000 građevinskih radnika svih profila.
Kako je dodao, naša zemlja ima s Nemačkom potpisan bileterarni sporazum o organizovanom odlasku naših radnika, a pod hitno bi trebalo takav sporazum potpisati i s Austrijom, gde građevinci u poslednje vreme često odlaze, pa bi im boravak tamo trebalo osigurati.
Doduše, sve više se odlazi i u Poljsku, Češku, Slovačku… jer njihovi radnici odlaze u bogatije zemlje, zaključuje naš sagovornik.
U inostrastvu je ta zarada znatno veća i kreće se između 3.000 i 4.000 evra mesečno, s tim što investitori radnicima obezbeđuju i besplatan smeštaj i jedan obrok džabe, kaže Rodić.
Z. Delić