ИЗБОРИ ЗА ЧЛАНОВЕ НАЦИОНАЛНИХ САВЕТА Роми, Мађари, Словаци и Буњевци већ предали листу
Припадници националних мањина, који су уписани на посебан бирачки списак, 4. новембра ће изабрати чланове својих националних савета. На изборима ће учествовати 22 националне мањине, 18 ће гласати директно, а четири ће чланове националног савета изабрати путем електорских скупштина.
Републичка изборна комисија је оставила рок за подношење изборних листа до 19. октобра у поноћ. Подношење листе кандидата се одвија убрзаним темпом. Тако су у петак до 14 сати листу кандидата у Народној скупштини први предали Роми, Мађари, Словаци и Буњевци.
– Успели смо да за један дан сакупимо 4.200 потписа за листу кандидата на којој је 35 имена – рекао је за „Дневник” председник Националног савета Мађара Јене Хајнал.
Он предводи изборну листу кандидата „Мађарско заједништво”, која је у овом мандату имала већину с 31 чланом од укупно 35, колико броји Национални савет Мађара. Листа „Мађарско јединство” под бројем два предата је у петак у 14 сати.
По подацима од пре четири године, на посебан бирачки списак мађарске националне заједнице, од 254.000 Мађара уписало се 137.000, а изборну листу кандидата треба да подржи најмање 3.000 гласача.
Национални савети су тела преко којих националне мањине остварују Уставом загарантовану самоуправу у образовању, култури, информисању, употреби језика и писама. Самоуправа Мађара слови за добро организовану, која је у протеклим годинама у свим тим областима показала добре резултате, пре свега у подршци младима, којима даје стипендије да се школују и разним другим видовима подршке настоји да их задржи на родном тлу. Хајнал напомиње да ће Савет такву оријентацију кроз свој програм задржати и у наредном четворогодишњем мандату. Он је изразио наду да ће листа „Мађарско заједништво” и на овим изборима освојити највише мандата и имати већину у Савету.
Изборну листу с 15 кандидата предала је у петак и Буњевачка коалиција, коју чине четири члана и коју предводи председница Националног савета Буњеваца Сузана Kujunyić Остојић. Национални савет Буњеваца од оснивања 2003. године до данас постигао је значајне резултате, пре свега у очувању буњевачког говора. Он се данас учи у 12 основих школа, предаје га 14 учитеља и наставника, а часове похађа 456 деце. Од јесени се учење буњевачког језика уводи и у средње школе, како је то за „Дневник” најавила Сузана Kujunyić Остојић.
– Завршили смо стандардизацију буњевачког језика, очекујемо да ће је усвојити Република Србија и да ће буњевачки језик препознати европске институције – навела је она.
Гласа се и директно и индиректно
На изборима ће директно гласати албанска, ашкалијска, бошњачка, бугарска, буњевачка, влашка, грчка, египатска, мађарска, немачка, пољска, ромска, румунска, русинска, словачка, словеначка, украјинска и чешка национална мањина. Чланове националног савета македонска, црногорска, руска и хрватска национална мањина бираће путем електорских скупштина.
Албанска, ашкалијска, грчка, пољска, немачка, украјинска, чешка, руска и словачка национална мањина бираће 15 чланова савета, бугарска, буњевачка и русинска по 19, влашка, македонска, црногорска и румунска по 23, словачка и хрватска 29, бошњачка, ромска и мађарска по 35 чланова.
Изражавајући наду да ће коалиција коју предводи добити изборе и да ће чинити већину у Савету који броји укупно 19 чланова, напоменула је да посла има много и у наредном четврогодишњем мандату. Сматра да пре свега још више треба радити на очувању и јачању националне свести Буњеваца, али и на побољшању економских прилика њиховог живљења.
Ромска национална мањина је такође предала листу кандидата, која садржи 35 имена, под називом „Свеевропски ромски покрет”. Листу Рома под бројем 1 предводи Јелена Јовановић.
– „Свеевропски ромски покрет” се бори за програм европске Србије – навела је Јелена Јовановић. – Важно нам је да се обезбеде бољи предуслови у свим сегментима делокруга рада националног савета. Чињеница је да тренутно не постоји завод за кутуру Рома, да ромски језик није уведен у службену употребу у свим општинама у којима Роми могу остварити то право, да је врло спорадично и селективно остварено право на информисање Рома на матерњем језику и да је неопходно снажније неговање ромског језика у основним школама...
Она додаје да је управо зато решавање тих питања приоритет у програму „Свеевропског ромског покрета”.
Ержебет Марјанов