IZBORI ZA ČLANOVE NACIONALNIH SAVETA Romi, Mađari, Slovaci i Bunjevci već predali listu

Republička izborna komisija je ostavila rok za podnošenje izbornih lista do 19. oktobra u ponoć. Podnošenje liste kandidata se odvija ubrzanim tempom. Tako su u petak do 14 sati listu kandidata u Narodnoj skupštini prvi predali Romi, Mađari, Slovaci i Bunjevci.

– Uspeli smo da za jedan dan sakupimo 4.200 potpisa za listu kandidata na kojoj je 35 imena – rekao je za „Dnevnik” predsednik Nacionalnog saveta Mađara Jene Hajnal.

On predvodi izbornu listu kandidata „Mađarsko zajedništvo”, koja je u ovom mandatu imala većinu s 31 članom od ukupno 35, koliko broji Nacionalni savet Mađara. Lista „Mađarsko jedinstvo” pod brojem dva predata je u petak u 14 sati.  

Po podacima od pre četiri godine, na poseban birački spisak mađarske nacionalne zajednice, od 254.000 Mađara upisalo se 137.000, a izbornu listu kandidata treba da podrži najmanje 3.000 glasača.

Nacionalni saveti su tela preko kojih nacionalne manjine ostvaruju Ustavom zagarantovanu samoupravu u obrazovanju, kulturi, informisanju, upotrebi jezika i pisama. Samouprava Mađara slovi za dobro organizovanu, koja je u proteklim godinama u svim tim oblastima pokazala dobre rezultate, pre svega u podršci mladima, kojima daje stipendije da se školuju i raznim drugim vidovima podrške nastoji da ih zadrži na rodnom tlu. Hajnal napominje da će Savet takvu orijentaciju kroz svoj program zadržati i u narednom četvorogodišnjem mandatu. On je izrazio nadu da će lista „Mađarsko zajedništvo” i na ovim izborima osvojiti najviše mandata i imati većinu u Savetu.

Izbornu listu s 15 kandidata predala je u petak i Bunjevačka koalicija, koju čine četiri člana i koju predvodi predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca Suzana Kujunyić Ostojić. Nacionalni savet Bunjevaca od osnivanja 2003. godine do danas postigao je značajne rezultate, pre svega u očuvanju bunjevačkog govora. On se danas uči u 12 osnovih škola, predaje ga 14 učitelja i nastavnika, a časove pohađa 456 dece. Od jeseni se učenje bunjevačkog jezika uvodi i u srednje škole, kako je to za „Dnevnik” najavila Suzana Kujunyić Ostojić.

– Završili smo standardizaciju bunjevačkog jezika, očekujemo da će je usvojiti Republika Srbija i da će bunjevački jezik prepoznati evropske institucije – navela je ona.

Glasa se i direktno i indirektno

Na izborima će direktno glasati albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka nacionalna manjina. Članove nacionalnog saveta makedonska, crnogorska, ruska i hrvatska nacionalna manjina biraće putem elektorskih skupština.

Albanska, aškalijska, grčka, poljska, nemačka, ukrajinska, češka, ruska i slovačka nacionalna manjina biraće 15 članova saveta, bugarska, bunjevačka i rusinska po 19, vlaška, makedonska, crnogorska i rumunska po 23, slovačka i hrvatska 29, bošnjačka, romska i mađarska po 35 članova. 

Izražavajući nadu da će koalicija koju predvodi dobiti izbore i da će činiti većinu u Savetu koji broji ukupno 19 članova, napomenula je da posla ima mnogo i u narednom četvrogodišnjem mandatu. Smatra da pre svega još više treba raditi na očuvanju i jačanju nacionalne svesti Bunjevaca, ali i na poboljšanju ekonomskih prilika njihovog življenja.     

Romska nacionalna manjina je takođe predala listu kandidata, koja sadrži 35 imena, pod nazivom „Sveevropski romski pokret”. Listu Roma pod brojem 1 predvodi Jelena Jovanović.

– „Sveevropski romski pokret” se bori za program evropske Srbije – navela je Jelena Jovanović. – Važno nam je da se obezbede bolji preduslovi u svim segmentima delokruga rada nacionalnog saveta. Činjenica je da trenutno ne postoji zavod za kuturu Roma, da romski jezik nije uveden u službenu upotrebu u svim opštinama u kojima Romi mogu ostvariti to pravo, da je vrlo sporadično i selektivno ostvareno pravo na informisanje Roma na maternjem jeziku i da je neophodno snažnije negovanje romskog jezika u osnovnim školama...

Ona dodaje da je upravo zato rešavanje tih pitanja prioritet u programu „Sveevropskog romskog pokreta”.

Eržebet Marjanov