Разматра се првостепена пресуда у случају каћке „Слоге”
БЕОГРАД: Апелациони суд у Београду одржао је седницу по жалбама на пресуду Специјалног суда у случају бизнисмена Слободана Шћекића, неправоснажно осуђеног на три године затвора по оптужбама да је после куповине каћке „Слоге” 2005. године у посед те фирме уписао 301 хектар земљишта за које држава тврди да је пољопривредно земљиште у њеној својини и да није било предмет приватизације.
Како „Дневник” сазнаје, осим Шћекићевих бранилаца, жалбе на пресуду уложила је и одбрана осталих окривљених, којима су истом пресудом изречене затворске казне у различитом трајању, а оптужба им приписује да су одређеним радњама, односно пропустима, омогућили Шћекићу „спорни упис земљишта”.
Сви окривљени којима се судило одбацију оптужбе у потпуности, а жалбама одбране оспорава се првостепена пресуда из свих законских разлога, истиче да докази одбране побијају аргументацију и основаност оптужби, па траже преиначење пресуде у ослобађајућу, одбијање оптужби или понављање поступка.
Тужилаштво се жалило на одлуку о казни, тражећи строже санкције за окривљене.
Апелациони суд ће одлуку о жалбама на првостепну пресуду донети на затвореном делу седнице.
Поступак у Специјалном суду у Београду пресуђен је 29. септембра прошле године. Бизнисмен Слободан Шћекић је првостпеном пресудом оглашен кривим за „неосновано присвајање 301 хектара пољопривредног земљишта у државној својини”, а судило му се у одсуству јер је недоступан домаћем правосуђу.
Бивша чланица Надзорног одбора АД „Слога” Каћ Јасмина Николић и некадашњи судски вештак Братислав Узелац неправоснажно су осуђени на по годину и по затвора. Казне од по три године затвора изречене су бившим службеницима у новосадском Катастру непокретности Милутину Ждеру, тадашњем руководиоцу у Служби за катастар непокретности Нови Сад, Стевану Борушу, правнику у Служби за катастар непокретности и Мирјани Милошевић, тадашњој председници Комисије за излагање на јавни увид података о непокретностима и правима на њима за катастарску општину Нови Сад. Иста казна је изречена и Аци Илиевском, бившем саветнику у Републичком јавном правобранилаштву – Одељењу Нови Сад и Јовану Владисављеву, тадашњем инспектору у Сектору Републичког геодетског завода (РГЗ) за стручни надзор. На по годину затвора осуђени су Немања Новаков, некадашњи референт за унос података Службе за катастар непокретности Нови Сад, и Никола Јакшић, бивши референт у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Казна кућног затвора у трајњу од шест месеци изречена је Светлани Олушки, која је била чланица Комисије за излагање података о непокретностима на јавни увид и референткиња у некадашњем Општинском суду у Новом Саду .
Тадашњи в. д. директора АД „Слога” Дане Чанковић је осуђен раније на основу споразума о признању кривице, који је током поступка закључио с Тужилаштвом.
Окривљени за које је суд утврдио да су у обухваћеном периоду имали службени положај, осуђени су по оптужби за кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Шћекић је осуђен по оптужби за кривично дело подстрекавања на злоупоторебу службеног положаја. Окривљени Братислав Узелац, Јасмина Николић и Дане Чанковић сумњиче се за кривично дело злоупотребе службеног положаја у помагању. Шћекића оптужница терети да је као власник „Слоге”, након приватизације тог предузећа 16. јуна 2005. године, ангажовао вештака Узлеца и наложио му да изради елаборат о разграничењу земљишта у друштвеној и државној својини у случају „Слоге”, на основу елабората из 2002. године у којем је предметно земљиште приказано као друштвено, а који Министарство пољопривреде није одобрило. Тадашњег в. д. директора „Слоге” Данета Чанковића оптужба сумњичи да је тај „елаборат предао као тачан на оверу Служби за катастар непокретности РГЗ Нови Сад”.
Окривљени службеници новосадског Катастара се терете да у даљем поступку по елаборату АД „Слога”, нису проверили правне основе, а за пропусте у надзору се терети бивши инспектор Владисављев. Тадашњи саветник у Републичком јавном правобранилаштву Илиевски је, како тврди оптужба, „пропустио да изјави жалбу” на решење, док се Јакшићу приписује да није сигнализирао правној служби Министарства пољопривреде да уложи расположиве правне лекове. Неправоснажном пресудом је одређено да Шћекић уплати Републици Србији на име причињене штете укупно 434.315.616 динара, од чега по основу вредности земљишта 432.727.000, а остало је износ на који је процењена вредност некретнина на том земљишту.
Одбрана је током поступка истицала да је држава изгубила два управна спора с АД „Слогом” у вези с тим земљиштем и да је у управним поступцима који су вођени за укњижбу тог земљишта, држава могла ставити примедбе, те да су била су два јавна излагања у земљишно-књижним одељењима.
– Значи, држава је ту начинила неке пропусте које сад жели да надокнади кривичним прогоном – истицао је током суђења Шћекићев бранилац адвокат Драган Миљеновић.
Ј. Јаковљевић