Стрип „Сага“ феномен популарне културе

„Сага“ је у САД освојила готово све најпрестижније награде са стрип - „Ајзнер“ и „Харви“ за стрип серијал 2013, 2014. и 2015. године као и награде за најбољи сценарио, најбољи цртеж, најбоље колорисање, најбоље насловне стране. „Сага“ је, такође, 2013. добила и жанровску награду (научнофантастика) „Хуго“ за најбољу причу. Овакав и оволики успех могао се и очекивати обзиром да је сценариста Брајан К. Вон (1976), „чудо“ америчке стрип сцене које иза себе, пре „Саге“, већ има успешне серијале „Y последњи човек“, „Екс машина“, „Понос Багдада“ а познат је и као сценариста три сезоне популарне ТВ серије „Изгубљени“ („Лост“). „Сага“ је Вонов очито врло амбициозни излет у светове изван корпорацијског стрипа што би требало да значи већу креативну слободу, односно мању везаност за императиве исплативих тема-садржаја.

Корен заплета ове „приче у сликама“ вечан је и препознатљив: упркос забранама момак и девојка се заљубљују, ступају у брак и рађају чедо љубави замеривши се тиме буквално свима; породица зато мора бекством да спасава себе и бебу. Вон „подиже улог“ старе матрице сместивши је у свемир тако да су сукобљене читаве расе са планета Пристаниште и Венац, које „од како је света и века“ међусобно ратују широм знаног им универзума бесомучно уништавајући планете и домороце. Дакле, у војника Марка, са Венца (са овновским роговима и ушима из расе која практикује магију), заљубљује се његова тамничарка, Алана са Пристаништа (на леђима има крила а њена раса користи технологију). Њихова девојчица Хејзел рађа се на планети Расцеп - сценом рођења започиње „Сага“ - и има карактеристике оба родитеља (заметке крила и рошчиће).

Бегунци са бебом и дадиљом, духом девојчице Изабеле (која је погинула у експлозији мине која јој је откинула ноге) и Марковим родитељима, беже у ракети-дрвету према планети Спокој. За њиховим трагом крећу трагачи унајмљени плаћеник Воља, кога прати Лажимачка (која зна кад неко лаже), а придружиће им се и Гвендолина, Маркова бивша вереница, и, из другог табора, Принц Робот ИВ (чије људско тело краси глава у облику монитора). После много перипетија пар стиже до свог циља Спокоја и среће писца Освалда Хајста чија је књига „Ноћни дим“ била „инспирација“ за рађање забрањене љубави (други књигу тумаче као скривену субверзију). Писац уопште нема високо мишљење о „Ноћном диму“ написаном „само због једне ствари: брзе исплате хонорара“ али цинично признаје да нема намеру да посетиоца убеђује како није геније, понављајући тако стару истину да је литература/уметност и више и мање од намера аутора и да има сопствени, независни живот.

Трећи том („Сага, трећи том“ Брајана К. Вона и Фионе Стејплс; издавач Чаробна књига, 2017) чине поглавља (12-18) која прате турбулентан однос писца, брачног пара и Маркове мајке (Хајст се заљубљује у њу а ни она, иако свежа удовица, није равнодушна). У међувремену Воља бива смртно рањен па Гвендолина креће на Спокој да од Марка измоли магију са његово спасење. На Спокој стиже и Принц Робот ИВ и ствари се жестоко компликују: писац брани наслов новог рукописа „Супротно од рата“, бива рањен а онда и убијен; Робот ИВ такође је погођен али он може, пошто је машина, да се рестартује. Огорчена на Маркову неверу Гвендолина напада Алану и Хејзел, Марко их, наравно, брани...

У читаво замешатељство улази и двојац таблоидних новинара Апшер и Доф који покушавају, разговарајући са породицом и колегама, да открију да ли је званична верзија догађаја - по којој је Алана отета - заиста тачна. Њихова работа не допада се неким моћницима па новинаре посећује тајанствена Сорта са великим псом Слаткишем и убеђује их – отровом - да забораве причу о Алани. Сорта ће, потом, у болници посетити Вољу и представити се као његова сестра Софи. Ко је она заиста сазнаће се у следећим епизодама. Коначно, овај том се завршава оптимистичком сликом на којој је малена Хејзел - проходала.

Вон наставља да развија и попуњава причу низом „флешбекова“ у којима се одигравају прошли догађаји. Жанровски темељи серијала - научнофантастична „спејс опера“ обогаћена  иконографијом епске фантастике - „потврђују“ се егзотичним планетама и бићима - у овом тому појављују се помахнитали костури (један од њих ће Марковој мами одгристи уво). Ипак, серијалом тренутно доминира романса и породичне несугласице (и понека оштрија акција) уз дозиране тензије и релаксирајући хумор, са понеком трунком социолошко-филозофских излета. Цртеж је једноставан али дотеран, динамичан, компјутерски обојен и вешто укомпонован.

 „Сага“ је квалитетан репрезент актуелног феномена-жанра познатог као „Young адулт фицтион“ изузетно популарног - у романескним и филмским серијалима какви су „Хари Потер“ (започет као тинејџерска, а окончан као младалачка прича), „Сумрак“, „Игре глади“, „Лавиринт“... Дела овог усмерења баве се догодовштинама јунака који су старији од тинејџера али још нису закорачили у пуну зрелост..

Илија Бакић