ЈОШ ЈЕДАН ДОМАЋИ ФИЛМ САЧУВАН ОД ПРОПАДАЊА Дигитално рестаурирана "Вирџина" приказана у Југословенској кинотеци

Ово је 35. филмско остварење које под окриљем пројекта А1 Кинотека почиње дигитални живот у врхунском квалитету слике и тона.
    Чувеног српског редитеља Срђана Ђиђу Карановића публика је поздравила громогласним аплаузом. Потом се обратио присутнима откривши да је више од 10 година сањао и припремао снимање "Вирџине", а на крају је снимање почело баш када је почео и распад Југославије и то у околини Книна.
    "Чинило ми се да је прича о девојчици коју терају да буде мушко, а која то не жели, него жели да буде оно што јесте, у ствари прича о ономе што у животу и током сазревања увек желимо и чему тежимо, а то је да нас околина пусти да будемо оно што јесмо, а не што би та околина хтела да будемо", рекао је Карановић.
    Главну мушку улогу остварио је познати српски глумац Миодраг Кривокапић, који је снимање филма описао као невероватно искуство. 
    "Снимали смо шест месеци и све нас је „тукло“, од политике, друштвених околности, до бура и ветрова, земљотреса. Све је било против тог филма, а с друге стране, то је једна од најбољих филмских екипа коју сам до сада имао. Невероватно друштво посвећеника. Наравно, то увек иде од главе. Ђиђа је то све скупа држао, имао је невероватно стрпљење и самопоуздање. Снимање смо два-три пута прекидали, али успели смо да га завршимо и поносан сам на тај филм“.  
    Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке, у обраћању је истакао да је "Вирџина" пети филм Срђана Карановића који је дигитално рестауриран у А1 Кинотека пројекту, чиме је сачуван велики део опуса једног од наших најзначајнијих филмских аутора.
    "Иза нас је позамашан број дигитално рестаурираних филмова у пројекту који смо, са компанијом А1, почели пре 7 година. Са ове временске дистанце посматрано, имамо разлога да будемо поносни на оно што је урађено, али и да осећамо задовољство што ова сарадња и даље траје и што ће се настављати у годинама које долазе. У вези са овим филмом постоје и бројни куриозитети, а један од њих је и тај да се он сматра последњим југословенским филмом. Такође, у погледу саме теме, филм „Вирџина“ је и када је настао деловао врло провокативно, а данас, у контексту савремених филмских токова чини се актуелним и може произвести нова читања" рекао је Пантелић. 
    Јединствени феномен „вирџине“, женског детета које преузима улогу мушкарца наследника у породици без мушког потомства, описан је кроз причу о Стевану, девојчици која је одгајана као дечак. 
    Одрастање, прво заљубљивање и истина као таква, сукобљавају се са патријархалним начином живота и дубоко укорењеним веровањима људи са тих простора, доносећи драмски заплет. Радња филма одвија се крајем 19. века у далматинском залеђу, у  околини Книна - где је филм снимљен, у необичном и каменитом крајолику, који на својеврстан начин осликава посебност и тежину живота на тим просторима.