Почетком следеће године стартују нови платни разреди

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић признаје да је разврставање радних места запослених у јавном сектору Сизифов посао јер је веома тешко утврдити праву меру да би они који раде највише и добијали највише, као и да ли то треба чинити у стартним или корективним коефицијентима, који су такође у припреми.

Нови платни разреди у систему јавне управе најављени су још почетком прошле године, али је њихова примена одложена за 2019. У Министарству ДУЛС објашњавају да је циљ успостављање праведног распона плата да би они који имају потцењене износе зараде имали већа примања, док би плате оних чије су зараде прецењене остале исте. Помињу да ће нови платни разреди лекарима донети плату до 91.000 динара, а на коначну зараду утицаће и неки други фактори. Предложено је да највеће повећање коефицијента у здравству имају доктори на психијатрији, главне сестре у домовима здравља и возачи у Хитној помоћи. 

Радна верзија предвиђа и повећање плата наставницима око десет одсто. Пошто се они налазе у осмој платној групи, која има чак девет платних разреда и висину коефицијента од 3,35 до 4,71, њихова плата кретала би се у распону од 47.870 до 67.500 динара. Министар просвете Младен Шарчевић истиче да ће највеће плате имати наставнички кадар који ради у најтежим условима и они који се усавршавају. Расподела зарада према новим платним разредима, по његовим речима, обрачунаваће се према основици која треба да буде увећана пре краја ове године.

У јуну је Фискални савет Србије сачинио смернице за зараде у државном сектору, тврдећи да се оне сада утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената, што за последицу има различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове. По тој анализи, зараде се формирају с 23 различите основице, више од 500 основних коефицијената и преко 200 додатака на основну плату.

Они којима је држава послодавац, по оцени ФШ-а, требало би да буду укључени у јединствен системски закон о зарадама јер би се само на тај начин трајно регулисали међусобни односи њихових зарада и помогло да за запослене важе исти критеријуми за формирање плата. ФШ сматра да је одговарајући однос између најниже и највише основне зараде запослених у општој држави 1 : 12, уз напомену да то подразумева да је држава у процесу  нове законске регулативе у области зарада дефинисала да се за једнак рад добија једнака плата.   

По предлогу Фискалног савета, највећу плату имали би председник државе, премијер и председник Уставног суда – између 275.000 и 300.000 динара месечно. Министарска плата била би од 250.000 до 275.000, наставници у високошколском образовању требало би да имају зараде од 75.000 до 100.000 динара, у средњем и основном образовању од 45.000 до 55.000 динара. Зарада медицинска сестре требало би да буде од 40.000 до 47.500 динара, а техничког особља у здравству између 28.000 и 38.000 динара.

Љ. Малешевић