Светска недеља дојења: Мајчино млеко је темељ живота
НОВИ САД: Светска недеља дојења обележава се од данас до 7. августа под слоганом „Дојење: темељ живота”, а циљ манифестације која се сваке године обележава у више од 170 земаља је да се повећа знање и свест о значају и предностима дојења и обезбеди подршка дојењу због унапређења здравља мајке и детета.
Светска алијанса за подршку дојењу иницирала је ову кампању како би се интензивирала заштита, промоција и подршка дојењу, а сваке године акценат је на различитим темама од значаја за дојење.
Ове године се Светска недеља дојења обележава 26. пут, а у Институту за јавно здравље Војводине кажу како су циљеви кампање информисање људи о везама између добре исхране, заштите хране, смањења сиромаштва и дојења, препознавање улоге дојења као темеља живота, унапређење сарадње са појединцима и организацијама за већи утицај, као и подстицање заједничког рада за унапређивање дојења у склопу добре исхране, безбедности хране и смањења сиромаштва.
Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године. И састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Сисањем, осим што задовољава потребу за храном, дете остварује повезаност са мајком и задовољава потребу за блискошћу, стимулише развој свих својих чула, постиже бољи психомоторни развој и развој интелигенције. Дојење је кључни фактор преживљавања, здравља и благостања одојчади и мајки и представља витални део одрживог развоја и значајну компоненту глобалне акције окончања поремећаја ухрањености, кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршу пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине, а поред здравствених радника и саветника за дојење и подршка пријатеља, као и заједнице у целини.
Светска здравствена организација и УНИЦЕФ препоручују рано започињање дојења – први подој требало би да буде у року од једног сата од порођаја, искључиво дојење током првих 6 месеци живота, после 24. недеље неопходно је уз дојење започети с увођењем немлечне дохране.
Бројне активности у циљу промоције и подршке дојења треба да омогуће остваривање циља Светске здравствене скупштине – најмање 50 посто искључиво дојене деце до 2025. Иако је до сада учињен значајан помак, потребни су додатни напори како би се програми и политике дојења и остварили у пракси. У “Батуту” кажу како се активности Светске и Националне недеље дојења ове године усмеравају на превенцију свих облика поремећаја ухрањености – ово се односи како на потхрањеност, тако и на прекомерну ухрањеност и гојазност и последичне хроничне незаразне болести, на обезбеђење здравствено безбедне хране чак и у кризним периодима.
Новорођенчету дојење обезбеђује правилан раст и развој, подстиче развој и сазревање одбрамбеног система, смањује ризик од гојазности, подстиче развој интелигенције, штити од многих болести и инфекција, смањује ризик од пролива, појаве алергија и синдрома изненадне смрти одојчета. Предности дојења за мајку је што се успоставља емоционалне везе са дететом, смањује крварење после порођаја, доприноси нормализацији телесне масе, смањује ризик од појаве остеопорозе, малигних обољења дојке и јајника, од постпорођајне депресије и појаве анемије.
У Институту за јавно здравље Војводине наводе како је међу заблудама у вези дојења та да не могу све жене да доје, затим како треба сачекати да “пристигне” право млеко, иако колострум, густо жућкасто млеко, задовољава и по количини и по саставу потребе бебе у првим данима живота.
Заблуда је и да су бебама које се хране мајчиним млеком потребни чај и вода, затим да болесне бебе не треба дојити, да малокрвне мајке имају “лоше” млеко, да мајка има млека само за једну бебу. Није истина ни да је најбољи седећи положај приликом дојења, као ни да постоје велика ограничења у исхрани породиља и дојиља, али је потребно да дојиље избегавају газирана пића, веће количине кафе, опојне супстанце, јаке зачине, наводе у Институту и додају како маме које доје децу не би требало да пуше, а сваки алкохол, па и пиво, је ризичан за одојче, јер смањује лучење млека, оштећује мозак и интелектуални развој детета је потенцијално угрожен.
Маме које доје не би требало ни да попију више од две мале шоље кафе дневно, јер може да дође до накупљања кофеина, што изазива раздражљивост, плачљивост и несаницу беба.
Заблуда је и да колострум није добар за бебе, јер је он неопходан за нормалан раст и развој, даје прву имунизацију и штити од цревних и других инфекција, олакшава пражњење црева и смањује новорођеначку жутицу. Бебама неће бити сувише хладно при првом подоју, јер одржавају темературу када су у контаку с кожом мајке, а температура мајчиних дојки повећава се за 0,5 степени након што два минута држе бебу на грудима, наводе у Институту.
Љ. П.