Обележавање 260 година Саборне цркве у Сремским Карловцима     

Изградњом те велелепне сремскокарловачке цркве од 1758. до 1762. године на темељима некадашњег Храма Светог Николе митрополит Павле Ненадовић заокружио је заправо митрополијски комплекс, који је пре њега, подизањем тадашњег Патријаршијског двора и капеле, започео патријарх Арсеније Четврти Јовановић Шакбента, након што су Сремски Карловци постали седиште Карловачке митрополије, после друге Сеобе Срба.   

– Потреба да се искаже и нагласи све оно што сведочи о важности, јединствености, угледу и лепоти храма, биће остварена објављивањем опсежене и детаљне монографије о Саборној цркви, на чијој изради раде екипа стручњака из историје, историје уметности и културе, а под руководством епископа сремског Василија – каже садашњи сатершина тог храма протојереј мр Јован Милановић. – Издавач монографије је Епархија сремска, Саборна црква, а аутори су Александар Стојкечић и Јован Милановић. Рецензенти дела биће протојереји-ставрофори Велизар Живановић и Душан Петровић, др Жарко Димић и др Ненад Нинковић.  Сматрамо да то издање у погледу илустрација треба да обилује фотографијама  храма пре Другог светског рата, не само оним које су до сада објављиване него и онима из приватних архива и колекција, и зато смо позвали све који тако нешто поседују да нам их уступе, донесу на скенирање и на тај начин дају свој допринос настанку таквог капиталног дела. То могу да ураде сваког дана у Саборној цркви.   

Патријархов дар

Патријарх Георгије Бранковић је поводом свог јубилеја – 75 година живота, пола века свештеничке службе и 23 година архијерејске поклонио 1905. године Саборној цркви звоно које су звали Бимба. Било је тешко 3.185 метричких центи или 159.250 килограма. Изливено је у Темишвару, а патријарх га је платио 13.500 круна. По сећању Теодоре Петровић Мајице, подизало га је двадесетак људи с кола која су вукла четири вола. Уништено је током Првог светског рата, када су аустријске власти од Карловчана одузимале, осим хране, и металне предмете. Разбијено у делиће, завршило је као сировина за топовску ђулад. Звоно је описао  у приповеци „Кога то бимба оглашава“ и Вељко Петровић.

Значајна годишњица Саборног храма биће обележена и науним скупом под називом „Сремски Карловци јуче, данас, сутра”, који ће бити одржан половином  октобра. Иако је тако конципиран, акценат скупа биће усмерен на јубилеј Саборне цркве, али и на седамдесетогодишњицу обнављања Епархије сремске. На скупу ће бити разматране теме као што су историја, образовање, теологија, уметност, културно-историјско наслеђе као развојни потенцијал. Предвиђено је и издавање зборника радова с тог мултидисциплинарног стручног скупа. Планирано је да тада буду отворена изложба о цркви и промовисана монографија.      

Одбор за прославу намерио је да историју Саборне цркве „преточи” у  бутељке вина које се након вишедеценијске паузе поново точи у патријаршијском подруму у Сремским Карловцима након што је обновљена и производња грожђа, а које ће ностити име једног од симобла Саборне цркве, звона које јој је поклонио патријарх Георгије Бранковић – Бимба. Замишљено је да то име носе по једно бело и црвено вино.

Милановић напомиње да је ово година јубилеја, не само за Саборну цркву и Епархију сремску него и епскопа сремског. Владика Василије је пре четири деценије сео у епископски трон, од чега је 32 године на челу Сремске епархије.

        З. Милосављевић