Радницима „Азотаре” сигуран само  социјални програм

Обраћајући се окупљеним радницима – а у фабричком кругу штрајковало је 500 запослених – и представницима mеnaymеnta „Азотаре”, поручио је да чак ни да се опет покрене производња сви радници неће моћи бити враћени на посао и поново подсетио на огромна дуговања панчевачког гиганта „Србијагасу” и новац који Србија издваја на покривање губитака, као и покушај државе да за тог гиганта пронађе стратешког партнера.

– Тренутно користимо ситуацију, пошто сте у процесу приватизације, да у наредних месец дана спроведемо социјални програм. Предлажем вам следећу варијанту: 200 евра по години радног стажа, а 100 евра ће надокнатити „Азотара” уз помоћ „Србијагаса”. Дакле, ако је 7.000 просек „Србијагас” ће надокнати још око 3.000 евра. Не можемо да разговарамо са стратешким партнерима, због дуговања, а дуг је 220 милиона евра, а укупно је за последњих десет година потрошено 450 милиона евра с рачуна „Србијагаса” – казао је Бајатовић.

Појаснио је да стечајни поступак неће бити покренут пре 15. августа, додајући да Влада Србије под притиском ММФ-а неће да толерише и плаћа огроман дуг који „Азотара” већ неколико година бележи.

– Оставићемо довољно новца за конзервацију, ако се поново покрене производња. Сигурно је да ни у том случају неће бити враћени сви радници – истакао је Бајатовић.

Узети понуђено

Бајатовић је јуче имао и савет за раднике:

– Prеthodnih десет година „Србијагас” је био уз вас, ја бих узео социјални програм – поручио је Бајатовић радницима „Азотаре”. – Ако дође до договора са стратешким парнером, помоћи ће „Србијагас” .

Председник Савеза самосталних синдиката за Панчево Миленко Бодирога појашњава за „Дневник” да је свих око 900 радника у „Азотари” добило анкетни листић у којем треба да се изјасни о понуђеном социјалном програму.

– Радницима се, као и у свим другим предузећима која су била државна и процесу реструктурирања, нуди социјални програм с три могућности – објаснио је Бодирога. – Анкетни листић је подељим свим радницима, тако да нема речи само о технолошком вишку. Из тога произлази да су сви радници вишак и да сви треба да оду, што је необично и што јесте узрок протеста запослених у „Азотари”. Они су забринути за своју судбину и радно место, тим пре што је у току био UPPR, који им је давао наду да ће „Азотара” успети да се извуче из проблема.

Љ. Малешевић