Не треба свих 116.769 паушалаца то да и остану

Од те бројке је бар половина из Војводине. 

Систем по којем та група обвезника плаћа порез могао би се ускоро изменити. Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД предложила је измене прописа важећег система паушалног опорезивања. Предлог треба да прихвати Координационо тело Владе Србије за сузбијање сиве економије. Уколико се то догоди, промене би могле почети да се примењују до краја ове године. Навише паушалаца је међу таксистима, адвокатима, програмерима, консултантима те фризерима.

Уколико предлог буде прихваћен, паушални обвезници би могли у другој половини године своје обавезе измиривати на другачији начин.

У НАЛЕДУ сматрају да је цео систем паушалног опорезивања у Србији застарео те да га треба изменити.

Прва предложена измена односи се на то ко може бити паушалац. То би се могло радити аутоматски, односно када унесу податке, обвезници би видели да ли је фризерски салон или адвокатска канцеларија или консултантска кућа предвиђена за паушално опорезивање или не. Осим тога, на исти начин би могли видети какве су им и друге обавезе сем пореза, рецимо, разне врсте доприноса, такси... 

Друга, можда и најбитнија измена, односи се на паушални лимит. Он је данас код нас шест милиона динара. У НАЛЕД-у сматрају да тај износ не треба да буде једнообразан већ да треба да буде прилагођен делатностима. То значи да би, на пример, фризер који има такав приход морао да води књиге и тако плаћа порез, а ауто-механичарска радионица или консултантска кућа би остала у паушалном статусу.

– То је добра идеја – каже професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – Требало би направити преглед или, како се то каже, инвентар тих пореских обвезника те на основу резултата видети ко треба да обавезе испуњава паушално а ко према књигама. Данас је међу онима који су паушалци много консултаната или адвоката, који веома често плаћају порез на доходак грађана. То је сигнал да би и друге обавезе требало да испуњавају према приходима, а не паушално. Односно, добро би било размотрити да ли сви из области које се опорезују паушално и даље треба да буду у тој категорији.

Прва година пословања за мале бизнисе је често тешка. Предложено  је да носиоци микробизниса који месечно остварују приход од 200 евра  током прве године рада буду ослобођени плаћања пореза и доприноса. Та олакшица продужила би се и током наредних година, све док не остваре приход који би прелазио поменуту суму. То би посебно погодовало фриленсерима којих је у Србији све више. 

Највише примедби, за сада, изавао је предлог да паушални обвезници не би могли остваривати више од 80 одсто прихода код једног пословног партнера, односно којима је једно предузећа готово комплетна окосница пословања. То би посебно могло погодити ИТ сектор. Доста тих малих компанија или предузентика из те бранше ради за једног клијента из иностранства и тако остварује приход сто одсто. Чак и када имају више клијената, цео систем пословања иде преко једне платформе. То се приказује у уговорима као да раде са само једним партнером. Ако се предлог усвоји, они би морали да воде књиге, што би им знатно искомпликовало папирологију у пословању. Тај део будуће регулативе требало би пажљиво конципирати да се не би донео проблем у сектор који нам је једна од узданица будућег развоја. Тада би ИТ-овци потражили земљу чија им пореска политика више одговара

Битна новина која се предлаже је аутоматско издавање решења о висини пореза и доприноса, не би је више одређивао инспектор за сваки случај појединачно. Тада се више не би догађало да се за исту браншу и приход плаћају различити паушални износи. Предвиђено је и поједностваљивање процедуре код плаћања пореза и доприноса: цео износ би се уплаћивао на један рачун за РФЗО и ПИО, а затим би се у тим службама радила расподела.

Д. Вујошевић