Ne treba svih 116.769 paušalaca to da i ostanu

Od te brojke je bar polovina iz Vojvodine. 

Sistem po kojem ta grupa obveznika plaća porez mogao bi se uskoro izmeniti. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED predložila je izmene propisa važećeg sistema paušalnog oporezivanja. Predlog treba da prihvati Koordinaciono telo Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije. Ukoliko se to dogodi, promene bi mogle početi da se primenjuju do kraja ove godine. Naviše paušalaca je među taksistima, advokatima, programerima, konsultantima te frizerima.

Ukoliko predlog bude prihvaćen, paušalni obveznici bi mogli u drugoj polovini godine svoje obaveze izmirivati na drugačiji način.

U NALEDU smatraju da je ceo sistem paušalnog oporezivanja u Srbiji zastareo te da ga treba izmeniti.

Prva predložena izmena odnosi se na to ko može biti paušalac. To bi se moglo raditi automatski, odnosno kada unesu podatke, obveznici bi videli da li je frizerski salon ili advokatska kancelarija ili konsultantska kuća predviđena za paušalno oporezivanje ili ne. Osim toga, na isti način bi mogli videti kakve su im i druge obaveze sem poreza, recimo, razne vrste doprinosa, taksi... 

Druga, možda i najbitnija izmena, odnosi se na paušalni limit. On je danas kod nas šest miliona dinara. U NALED-u smatraju da taj iznos ne treba da bude jednoobrazan već da treba da bude prilagođen delatnostima. To znači da bi, na primer, frizer koji ima takav prihod morao da vodi knjige i tako plaća porez, a auto-mehaničarska radionica ili konsultantska kuća bi ostala u paušalnom statusu.

– To je dobra ideja – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić. – Trebalo bi napraviti pregled ili, kako se to kaže, inventar tih poreskih obveznika te na osnovu rezultata videti ko treba da obaveze ispunjava paušalno a ko prema knjigama. Danas je među onima koji su paušalci mnogo konsultanata ili advokata, koji veoma često plaćaju porez na dohodak građana. To je signal da bi i druge obaveze trebalo da ispunjavaju prema prihodima, a ne paušalno. Odnosno, dobro bi bilo razmotriti da li svi iz oblasti koje se oporezuju paušalno i dalje treba da budu u toj kategoriji.

Prva godina poslovanja za male biznise je često teška. Predloženo  je da nosioci mikrobiznisa koji mesečno ostvaruju prihod od 200 evra  tokom prve godine rada budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa. Ta olakšica produžila bi se i tokom narednih godina, sve dok ne ostvare prihod koji bi prelazio pomenutu sumu. To bi posebno pogodovalo frilenserima kojih je u Srbiji sve više. 

Najviše primedbi, za sada, izavao je predlog da paušalni obveznici ne bi mogli ostvarivati više od 80 odsto prihoda kod jednog poslovnog partnera, odnosno kojima je jedno preduzeća gotovo kompletna okosnica poslovanja. To bi posebno moglo pogoditi IT sektor. Dosta tih malih kompanija ili preduzentika iz te branše radi za jednog klijenta iz inostranstva i tako ostvaruje prihod sto odsto. Čak i kada imaju više klijenata, ceo sistem poslovanja ide preko jedne platforme. To se prikazuje u ugovorima kao da rade sa samo jednim partnerom. Ako se predlog usvoji, oni bi morali da vode knjige, što bi im znatno iskomplikovalo papirologiju u poslovanju. Taj deo buduće regulative trebalo bi pažljivo koncipirati da se ne bi doneo problem u sektor koji nam je jedna od uzdanica budućeg razvoja. Tada bi IT-ovci potražili zemlju čija im poreska politika više odgovara

Bitna novina koja se predlaže je automatsko izdavanje rešenja o visini poreza i doprinosa, ne bi je više određivao inspektor za svaki slučaj pojedinačno. Tada se više ne bi događalo da se za istu branšu i prihod plaćaju različiti paušalni iznosi. Predviđeno je i pojednostvaljivanje procedure kod plaćanja poreza i doprinosa: ceo iznos bi se uplaćivao na jedan račun za RFZO i PIO, a zatim bi se u tim službama radila raspodela.

D. Vujošević