Грађани поднели 288 жалби на рад осигуравајућих кућа
БЕОГРАД: Грађани су се у прва три месеца ове године 288 пута жалили на рад друштава за осигурање, што је за 16,13 одсто више него у истом периоду 2017, показују подаци Народне банке Србије, пише портал Каматица.
Највећи број притужби се односио на последице несрећног случаја 29,2 процента и аутоодговорност 28,1 проценат.
Поред тога, грађани су се жалили и на добровољно здравствено и путно осигурање, осигурање од одговорности, као и осигурање имовине.
У последње три године број притужби на рад осигуравајућих кућа драстично је скочио.
Тако се, на пример, у прва три месеца 2015. године жалило 65 грађана, а већ идуће године у истом периоду тај број је износио 263.
Прошле године у исто време било је 248 приговора на рад осигуравајућих кућа.
"Главни разлог за то јесте доношење новог Закона о осигурању, чија је примена почела у јуну 2015. и Одлуке о начину заштите права и интереса корисника услуга осигурања. Том одлуком су осигуравајуће куће обавезне да својим интерним актом ближе уреде поступак подношења приговора и одлучивање о њима, у складу са тим законом и одлуком", кажу у НБС, преноси Каматица.
Такође, НБС појашњава да су у односу на приговор осигуравајуће куће дужне да кориснику услуге осигурања укажу на његово право да поднесе приговор НБС ако није задовољан одговором друштва на приговор.
Додаје да је на тај начин обезбеђена боља информисаност и заштита корисника услуга осигурања, као и законитост у раду друштава за осигурање, као и да су корисници боље упућени у своја права и могућност да их остваре у поступку који се води пред НБС.
У поступцима медијације, које је организовала НБС између осигуравајуће куће и корисника њихове услуге, споразум је постигнут у пет случајева, док је девет покушаја било неуспешно. Пет посредовања је још у току.
Највећи број поступака медијације у првом тромесечју ове године односио се на аутоодговорност, чак 57,9 процената.
Каматица наводи да није могла да добије списак осигуравајућих кућа на које су се грађани највише жалили, јер су им у НБС објаснили да то није могуће због различитих прописа и овлашћења НБС који се примењују на друштва за осигурање, и која су другачија у односу на банке.
"Закон о осигурању даје нам овлашћење да посредујемо у решавању одштетног захтева ради спречавања настанка спора. Дакле, одлуку о основаности и висини одштетног захтева доноси друштво за осигурање, на основу налаза и мишљења стручних служби друштва, односно вештака, а НБС посредује између корисника и друштва за осигурање у решавању одштетног захтева".
У НБС кажу да се спорна питања између корисника и друштава за осигурање у највећем броју случајева односе на утврђивање висине материјалне штете, на пример на возилима, стварима домаћинства... или нематеријалне штете, на пример врста болести, степен телесног оштећења, узрок смрти...
НБС појашњава да све то захтева специфична стручна знања и вештачења од стране стручних лица као што су лекари, саобраћајни инжењери, електро инжењери... која централна банка не може да преиспитује.