Građani podneli 288 žalbi na rad osiguravajućih kuća

Najveći broj pritužbi se odnosio na posledice nesrećnog slučaja 29,2 procenta i autoodgovornost 28,1 procenat. 



Pored toga, građani su se žalili i na dobrovoljno zdravstveno i putno osiguranje, osiguranje od odgovornosti, kao i osiguranje imovine.



U poslednje tri godine broj pritužbi na rad osiguravajućih kuća drastično je skočio.



Tako se, na primer, u prva tri meseca 2015. godine žalilo 65 građana, a već iduće godine u istom periodu taj broj je iznosio 263.



Prošle godine u isto vreme bilo je 248 prigovora na rad osiguravajućih kuća.



"Glavni razlog za to jeste donošenje novog Zakona o osiguranju, čija je primena počela u junu 2015. i Odluke o načinu zaštite prava i interesa korisnika usluga osiguranja. Tom odlukom su osiguravajuće kuće obavezne da svojim internim aktom bliže urede postupak podnošenja prigovora i odlučivanje o njima, u skladu sa tim zakonom i odlukom", kažu u NBS, prenosi Kamatica.



Takođe, NBS pojašnjava da su u odnosu na prigovor osiguravajuće kuće dužne da korisniku usluge osiguranja ukažu na njegovo pravo da podnese prigovor NBS ako nije zadovoljan odgovorom društva na prigovor.



Dodaje da je na taj način obezbeđena bolja informisanost i zaštita korisnika usluga osiguranja, kao i zakonitost u radu društava za osiguranje, kao i da su korisnici bolje upućeni u svoja prava i mogućnost da ih ostvare u postupku koji se vodi pred NBS.



U postupcima medijacije, koje je organizovala NBS između osiguravajuće kuće i korisnika njihove usluge, sporazum je postignut u pet slučajeva, dok je devet pokušaja bilo neuspešno. Pet posredovanja je još u toku.



Najveći broj postupaka medijacije u prvom tromesečju ove godine odnosio se na autoodgovornost, čak 57,9 procenata. 



Kamatica navodi da nije mogla da dobije spisak osiguravajućih kuća na koje su se građani najviše žalili, jer su im u NBS objasnili da to nije moguće zbog različitih propisa i ovlašćenja NBS koji se primenjuju na društva za osiguranje, i koja su drugačija u odnosu na banke. 



"Zakon o osiguranju daje nam ovlašćenje da posredujemo u rešavanju odštetnog zahteva radi sprečavanja nastanka spora. Dakle, odluku o osnovanosti i visini odštetnog zahteva donosi društvo za osiguranje, na osnovu nalaza i mišljenja stručnih službi društva, odnosno veštaka, a NBS posreduje između korisnika i društva za osiguranje u rešavanju odštetnog zahteva".



U NBS kažu da se sporna pitanja između korisnika i društava za osiguranje u najvećem broju slučajeva odnose na utvrđivanje visine materijalne štete, na primer na vozilima, stvarima domaćinstva... ili nematerijalne štete, na primer vrsta bolesti, stepen telesnog oštećenja, uzrok smrti... 



NBS pojašnjava da sve to zahteva specifična stručna znanja i veštačenja od strane stručnih lica kao što su lekari, saobraćajni inženjeri, elektro inženjeri... koja centralna banka ne može da preispituje.