Свака десета општина без инвестиција
НОВИ САД: Србија је на добром путу да побољша прошлогодишњи резултат у привлачењу страних директних инвестиција, а пре неколико дана српска премијерка Ана Брнабић, на годишњицу Владе на чијем је челу, изјавила је да је нето прилив страних инвестиција за шест месеци ове године 1,1 милијарду евра.
Прошле године Србија је забележила нето прилив страних директних инвестиција у износу од 2,4 милијарде евра, што је допринело да угледни британски пословни дневник „ Фајненшел тајмс“ саопшти да је привукла 12 пута више страних директних инвестција него што се очекивало. Није на одмет подсетити и да је Србија лидер у региону по привлачењу страних директних инвестиција, иако се многе државе из нашег окружења труде да доведу инвеститоре и често им нуде сличне услове као оне које примењује српска економија.
Међутим, приливу нето страних директних инвестиција, не доприносе све локалне самоуправе пођеднако што наводи на закључак да би резултати Србије могли бити још бољи.
Према резултату из недавног истраживање које је спровела Национална алијанса за локални економски развој свака десета општина у Србији у протеклих пет година није успела да привуче ниједну инвестицију. Свака четврта је привукла до три пројекта, свака пета од четири до десет, а више од тога свега 13 одсто локалних самоуправа.
Права адреса заинтересованих привредника и инвеститора су канцеларије за локални економски развој које званично има 88 одсто градова и општина, а у пракси већина нема довољно значајну улогу. Истраживање је показало да 53 канцеларије за локални економски развој ради у оквиру одељења за привреду, 24 као посебно одељење, 12 као посебна служба, 5 као агенција и две при кабинету градоначелника односно председника општине. Важећу Стратегију локалног развоја, која је кључна за активно укључивање општина у равномеран регионални развој, има 84 локалне самоуправе, 14 их има, али је она истекла, а две је уопште немају.
Из истраживања прозилази да чак 61 општина и град приликом утврђивања локалних такси и накнада, које гледа сваки потенцијални инвеститор, није консултовало привреду. Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства и саобраћаја Зорана Михајловић оцењује да је тај податако 61 одсто локалних самоуправа који не разматрају мишљење привредника када је реч о висини локалних такси поражавајући.
Да број локалних самоуправа које имају припремљене пројекте за привлачење инвеститора мора бити знатно већи, показује и податак из истраживања да чак 83 одсто општина имају уређене индустријске или пословне зоне. Реч је о локацијама које су комплетно инфраструктурно припремљене односно имају путеве, воду, канализацију, телекомуникацију... Дакле, све има али нема пројеката који би привукли инвеститоре.
Проблем за локалне самоуправе представља и податак да се на прави начин не баве профилом потребне радне снаге: више од 50 одсто општина не зна или не располаже информацијама о потребама послодаваца за кадровима, што указује на несистематски приступ развоју стручних кадрова. Друга половина општина препознаје профил потребне радне снаге и у складу с њим прави пројекте за привлачење инвеститора како би их упослила. Јер, на инвестицију се пре одлучује инвеститор којем општина гарантује квалификовану радну снагу, а да би то чинила она мора знати профил оних којима посао треба. У тој другој половини локалних самоуправа који знају профил радне снаге на својој територији последњих година има више посла него радника, јер инвеститори који су дошли због тога што су их чекали радници сада проширују капацитете и траже нове, а они се често налазе у суседним општинама.
Равномеран економски развој целе државе циљ је којем се већ неколико година тежи , јер је јасно да у неким локалним самоуправама након пропале приватизације нема фабрика и погона, да су једини запослени они који раде у државним предузећима, као и да има више пензионера него радника. Колико ће и када те локалне самоуправе променити такву суморну економску слику зависи од пројеката које кандидује пред инвеститорима, било страним било домаћим. То, пак, зависи и од челника општине, али и од стручности запослених у канцеларијама за локални економски развој.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић тврди да општине и градови имају могућности и механизме да подрже своја предузећа и подстакну локални развој.
Локални развој зависи и од ефикасности у раду локалних самоуправа, односа и комуникације са пословним сектором, али и инфраструктурне опремљености, квалитета радне снаге. Локални развој није само законска обавеза градоначелника и председника општина, већ и животна, јер свака инвестиција, сваки напредак у унапређењу пословања директно утиче на квалитет и стандард живота њихових суграђана, рекао је министар Ружић.
Поручио је министар челницима локалних самоуправа да не буду себични „па стечена знања, примере добрих пракси да чувају само за себе.
Можда то и јесте рецепт да све општине у Србији ако већ не могу саме да привуку инвеститоре и направе пројекат који ће га на њихову територију довести, затраже помоћ од комшијске локалне самоуправе.
Љубинка Малешевић
