Svaka deseta opština bez investicija

Prošle godine Srbija je zabeležila neto priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 2,4 milijarde evra, što je doprinelo da ugledni britanski  poslovni  dnevnik „ Fajnenšel tajms“ saopšti da je privukla 12 puta više stranih direktnih investcija nego što se očekivalo.  Nije na odmet podsetiti i da je Srbija lider u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, iako se mnoge države iz našeg okruženja trude da dovedu investitore i često im nude slične uslove kao one koje primenjuje srpska ekonomija.

Međutim,  prilivu neto stranih direktnih investicija, ne doprinose sve lokalne samouprave pođednako što navodi na zaključak da bi rezultati Srbije mogli biti još bolji.

Prema rezultatu iz nedavnog istraživanje koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj svaka deseta opština u Srbiji u proteklih pet godina nije uspela da privuče nijednu investiciju. Svaka četvrta je privukla do tri projekta, svaka peta od četiri do deset, a više od toga svega 13 odsto lokalnih samouprava.

Prava adresa zainteresovanih privrednika i investitora su kancelarije za lokalni ekonomski razvoj koje zvanično ima 88 odsto gradova i opština, a u praksi većina nema dovoljno značajnu ulogu.  Istraživanje je pokazalo da 53 kancelarije za lokalni ekonomski razvoj radi u okviru odeljenja za privredu, 24 kao posebno odeljenje, 12 kao posebna služba, 5 kao agencija i dve pri kabinetu gradonačelnika odnosno predsednika opštine. Važeću Strategiju lokalnog razvoja, koja je ključna za aktivno uključivanje opština u ravnomeran regionalni razvoj, ima 84 lokalne samouprave, 14 ih ima, ali je ona istekla, a dve je uopšte nemaju.

Iz istraživanja prozilazi da čak 61 opština i grad prilikom utvrđivanja lokalnih taksi i naknada, koje gleda svaki potencijalni investitor, nije konsultovalo privredu. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović ocenjuje da je taj podatako 61 odsto lokalnih samouprava koji ne razmatraju mišljenje privrednika kada je reč o visini lokalnih taksi poražavajući.       

Da broj lokalnih samouprava koje imaju pripremljene projekte za privlačenje investitora mora biti znatno veći, pokazuje i podatak iz istraživanja da čak 83 odsto opština imaju uređene industrijske ili poslovne zone. Reč je o lokacijama koje su kompletno infrastrukturno pripremljene odnosno imaju puteve, vodu, kanalizaciju, telekomunikaciju... Dakle, sve ima ali nema projekata koji bi privukli investitore.

Problem za lokalne samouprave predstavlja i podatak da se na pravi način ne bave profilom potrebne radne snage:  više od 50 odsto opština ne zna ili ne raspolaže informacijama o potrebama poslodavaca za kadrovima, što ukazuje na nesistematski pristup razvoju stručnih kadrova. Druga polovina opština prepoznaje profil potrebne radne snage i u skladu s njim pravi projekte za privlačenje investitora kako bi ih uposlila. Jer, na investiciju se pre odlučuje investitor kojem opština garantuje kvalifikovanu radnu snagu, a da bi to činila ona mora znati profil onih kojima posao treba. U toj drugoj polovini lokalnih samouprava koji znaju profil radne snage na svojoj teritoriji poslednjih godina ima više posla nego radnika, jer investitori koji su došli zbog toga što su ih čekali radnici sada proširuju kapacitete i traže nove, a oni se često nalaze u susednim opštinama.

Ravnomeran ekonomski razvoj cele države cilj je kojem se već nekoliko godina teži , jer je jasno da u nekim lokalnim samoupravama nakon propale privatizacije nema fabrika i pogona, da su jedini zaposleni oni koji rade u državnim preduzećima, kao i da ima više penzionera nego radnika. Koliko će i kada te lokalne samouprave promeniti takvu sumornu ekonomsku sliku zavisi od projekata koje kandiduje pred investitorima, bilo stranim bilo domaćim. To, pak, zavisi i od čelnika opštine, ali i od stručnosti zaposlenih u kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić tvrdi da opštine i gradovi imaju mogućnosti i mehanizme da podrže svoja preduzeća i podstaknu lokalni razvoj.

Lokalni razvoj zavisi i od efikasnosti u radu lokalnih samouprava, odnosa i komunikacije sa poslovnim sektorom, ali i infrastrukturne opremljenosti, kvaliteta radne snage. Lokalni razvoj nije samo zakonska obaveza gradonačelnika i predsednika opština, već i životna, jer svaka investicija, svaki napredak u unapređenju poslovanja direktno utiče na kvalitet i standard života njihovih sugrađana, rekao je ministar Ružić.

Poručio je ministar čelnicima lokalnih samouprava da ne budu sebični „pa stečena znanja, primere dobrih praksi da čuvaju samo za sebe.

Možda to i jeste recept da sve opštine u Srbiji  ako već ne mogu same da privuku investitore i naprave projekat koji će ga na njihovu teritoriju dovesti, zatraže pomoć od komšijske lokalne samouprave.

Ljubinka Malešević