Тема "Дневника": Предозирања „синтетиком” најчешћи узроци смрти
Међу тинејџерима у Србији се појавио опасан тренд узимања синтетичких дрога. Наиме, млади су почели да се такмиче у томе ко ће узети више пилула „екстазија” за вече, а та бизарна игра све више односи њихове животе.
Подсећамо, за само десет дана, прошлог месеца догодила су се чак три таква случаја. Смртни исходи су последица предозирања, хиперпирексије (повећане температуре), дехидрације (губитак течности) и отказивања рада срца. Психотично, агресивно и аутоагресивно понашање, односно насиље према другима, аутодеструктивност, самоубилачке вербализације, наговештаји или понашања, захтевају хитну психијатријску опсервацију и третман.
Карактеристике предозирања су убрзани пулс, висок крвни притисак, слабост, мучнина, вртоглавица, грчење мишића или напади панике. Особама које се предозирају „екстазијем” треба обезбедити да што пре седну и одморе се, по могућности изван загушљивог и прегрејаног простора, дати им да пију што више воде, али и обезбедити медицинску помоћ и негу.
По подацима Референтне лабораторије за идентификацију и испитивање психоактивних супстанци при Институту за судску медицину, најчешће због предозирања умиру зависници од хероина, затим „екстазија” (МДМА) и метадона.
Управник Института проф. Слободан Николић каже да је код злоупотребе психоактивних супстанци важна индивидуална преосетљивост појединца и да је било примера да више особа користе неку дрогу која у истој количини и истој дози даје потпуно различите ефекте код сваког понаособ. У таблетицама „екстазија” може се наћи више активних супстанци (дрога) и у различитим концентрацијама. Током 2017. године у таблетама које су анализиране у Референтној лабораторији та концентрација била од 21,95 одсто активне супстанце до 50,34 одсто (до око 140 мг МДМА у таблети). Пошто садржај активне супстанце у таблетама варира, корисници лако праве грубе грешке и уносом истог броја таблета, мислећи да су исте јачине, угрожавају своје животе.
„Екстази” се најчешће конзумира гутањем или ушмркавањем, а уобичајена доза варира између 80 и 160 мг (орално). Стандардном дозом сматра се два милиграма по килограму телесне тежине (иако реаговање на ту дрогу није строго пропорционално телесној тежини). Кад се узима орално, ефекти се јављају око 30 до 45 минута касније. Ушмркавање или убризгавање узрокују брже деловање.
Почетак деловања се манифестује кроз осећај затезања вилице, знојење, сушење уста, подрхтавање и убрзан рад срца. Крвни притисак расте, као и телесна температура. У неким случајевима, може се јавити осећај мучнине. Долази до повећања енергије и потискивања умора, сна и жеђи. Особа која је конзумирила „екстази” је изразито живахна и има осећај блискости с другим особама у окружењу. Звуци, боје и емоције су наглашени и интензивнији.
Шефица Лабораторије Вера Лукић појашњава да „екстази”, између осталог, делује на терморегулациони систем код људи и да код преосетљивих особа буквално може „спржити мозак”. Она за каже да је велики проблем са синтетичким дрогама и то што је начин дистрибуције промењен. Некада је она до крајњег корисника стизала искључиво преко наркодилера, а данас млади могу да је наруче и преко интернета.
– Раније смо имали дилере, сада је начин дистрибуције дроге промењен – каже Вера Лукић, која је специјалиста токсиколошке хемије. – Деца могу преко интернета да поруче дрогу и врло је тешко стати на пут таквом начину доставе нових психоактивних супстанци.
Она додаје да је данас нарочито забрињавајућа појава новодизајнираних дрога, нарочито синтетских опиоида, којима се, по подацима Европског центра за дроге, у току 2016. и 2017. године предозирало више од 260 младих.
Осим синтетских опиоида, који се некада продају као хероин од којег су токсичнији више пута, значајна група нових психоактивних супстанци су и синтетски канабиноиди – једињења која делују на исте рецепторе као и THC, активна супстанца у марихуани, али имају другачију структуру.
– Претпоставља се да се активна супстанца производи у Кини, да се направи раствор марихуане у неком органском растварачу којим се прска биљна мешавина, затим суши, а онда продаје као освеживач простора. Те биљне мешавине користе се као замена за марихуану – појашњава Вера Лукић.
Забрињавајуће су чињенице да је употреба канабиса порасла у односу на прошлу годину, као и употреба психоактивних супстанци и нових опиоида, односно синтетичке дроге.
Синтетичку дрогу најчешће конзумирају адолесценти, и то повремено, на журкама или окупљањима, уз комбинацију с енергетским пићима. За њих је увек изазов да пробају нешто ново, без обзира на то што су често то веома озбиљне супстанце и што њихово коришћење може имати драматичне последице. Синтетичке дроге користе и студенти, ради сузбијања поспаности и појачавања концентрације, мада је то у ређим случајевима.
– Они који желе да провере да ли њихова деца користе психоактивне супстанце, треба да имају на уму брзи метаболизам већине дрога да би узорак који донесу на анализу био одговарајући. Родитељима саветујем да купе неколико бочица за урин и да узму узорак урина од детета после неке журке, изласка, или када сумњају да је користило психоактивне супстанце. Узорак могу замрзнути и касније донети у лабораторију. Такође, узимање узорка треба да буде под надзором – појашњава Вера Лукић.
За шест месеци стигло 20 нових врста
На предлог Владине Комисије за психоактивне контролисане супстанце, Министарство здравља формирало је списак, односно листу психоактивних контролисаних супстанци, на којој је тренутно више од 360 супстанци.
Само у последњих шест месеци на листу је додато око 20 нових супстанци. Током прошле године додат је сличан број нових супстанци, предочавају у Министарствуи здравља. Информације о новим супстанцама стижу у Министарство здравља преко Система за рано упозоравање из међународних и националних лабораторија. Након тога, Комисија за психоактивне контролисане супстанце разматра састав, структуру, процењује ризик и предлаже министру здравља које супстанце додати на листу забрањених супстанци.
У Србији, као и свим другим државама Европе и света, постоји списак психоактивних супстанци које су законом забрањене. То значи да, уколико је нека супстанца на списку контролисаних, она не може да се увезе у нашу земљу.
Произвођачи наркотика на све могуће начине покушавају да заобиђу закон и производе супстанце сличног хемијског састава, с врло малим изменама у хемијској структури и дрогу увозе легално, док се она као нова на тржишту не стави под контролу. Та трка између произвођача дроге и закона никада није била интензивнија.
Д. Николић
Фото: Управа царина
