Tema "Dnevnika": Predoziranja „sintetikom” najčešći uzroci smrti
Među tinejdžerima u Srbiji se pojavio opasan trend uzimanja sintetičkih droga. Naime, mladi su počeli da se takmiče u tome ko će uzeti više pilula „ekstazija” za veče, a ta bizarna igra sve više odnosi njihove živote.
Podsećamo, za samo deset dana, prošlog meseca dogodila su se čak tri takva slučaja. Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature), dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje, odnosno nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja, zahtevaju hitnu psihijatrijsku opservaciju i tretman.
Karakteristike predoziranja su ubrzani puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Osobama koje se predoziraju „ekstazijem” treba obezbediti da što pre sednu i odmore se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora, dati im da piju što više vode, ali i obezbediti medicinsku pomoć i negu.
Po podacima Referentne laboratorije za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih supstanci pri Institutu za sudsku medicinu, najčešće zbog predoziranja umiru zavisnici od heroina, zatim „ekstazija” (MDMA) i metadona.
Upravnik Instituta prof. Slobodan Nikolić kaže da je kod zloupotrebe psihoaktivnih supstanci važna individualna preosetljivost pojedinca i da je bilo primera da više osoba koriste neku drogu koja u istoj količini i istoj dozi daje potpuno različite efekte kod svakog ponaosob. U tableticama „ekstazija” može se naći više aktivnih supstanci (droga) i u različitim koncentracijama. Tokom 2017. godine u tabletama koje su analizirane u Referentnoj laboratoriji ta koncentracija bila od 21,95 odsto aktivne supstance do 50,34 odsto (do oko 140 mg MDMA u tableti). Pošto sadržaj aktivne supstance u tabletama varira, korisnici lako prave grube greške i unosom istog broja tableta, misleći da su iste jačine, ugrožavaju svoje živote.
„Ekstazi” se najčešće konzumira gutanjem ili ušmrkavanjem, a uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno). Standardnom dozom smatra se dva miligrama po kilogramu telesne težine (iako reagovanje na tu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini). Kad se uzima oralno, efekti se javljaju oko 30 do 45 minuta kasnije. Ušmrkavanje ili ubrizgavanje uzrokuju brže delovanje.
Početak delovanja se manifestuje kroz osećaj zatezanja vilice, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. U nekim slučajevima, može se javiti osećaj mučnine. Dolazi do povećanja energije i potiskivanja umora, sna i žeđi. Osoba koja je konzumirila „ekstazi” je izrazito živahna i ima osećaj bliskosti s drugim osobama u okruženju. Zvuci, boje i emocije su naglašeni i intenzivniji.
Šefica Laboratorije Vera Lukić pojašnjava da „ekstazi”, između ostalog, deluje na termoregulacioni sistem kod ljudi i da kod preosetljivih osoba bukvalno može „spržiti mozak”. Ona za kaže da je veliki problem sa sintetičkim drogama i to što je način distribucije promenjen. Nekada je ona do krajnjeg korisnika stizala isključivo preko narkodilera, a danas mladi mogu da je naruče i preko interneta.
– Ranije smo imali dilere, sada je način distribucije droge promenjen – kaže Vera Lukić, koja je specijalista toksikološke hemije. – Deca mogu preko interneta da poruče drogu i vrlo je teško stati na put takvom načinu dostave novih psihoaktivnih supstanci.
Ona dodaje da je danas naročito zabrinjavajuća pojava novodizajniranih droga, naročito sintetskih opioida, kojima se, po podacima Evropskog centra za droge, u toku 2016. i 2017. godine predoziralo više od 260 mladih.
Osim sintetskih opioida, koji se nekada prodaju kao heroin od kojeg su toksičniji više puta, značajna grupa novih psihoaktivnih supstanci su i sintetski kanabinoidi – jedinjenja koja deluju na iste receptore kao i THC, aktivna supstanca u marihuani, ali imaju drugačiju strukturu.
– Pretpostavlja se da se aktivna supstanca proizvodi u Kini, da se napravi rastvor marihuane u nekom organskom rastvaraču kojim se prska biljna mešavina, zatim suši, a onda prodaje kao osveživač prostora. Te biljne mešavine koriste se kao zamena za marihuanu – pojašnjava Vera Lukić.
Zabrinjavajuće su činjenice da je upotreba kanabisa porasla u odnosu na prošlu godinu, kao i upotreba psihoaktivnih supstanci i novih opioida, odnosno sintetičke droge.
Sintetičku drogu najčešće konzumiraju adolescenti, i to povremeno, na žurkama ili okupljanjima, uz kombinaciju s energetskim pićima. Za njih je uvek izazov da probaju nešto novo, bez obzira na to što su često to veoma ozbiljne supstance i što njihovo korišćenje može imati dramatične posledice. Sintetičke droge koriste i studenti, radi suzbijanja pospanosti i pojačavanja koncentracije, mada je to u ređim slučajevima.
– Oni koji žele da provere da li njihova deca koriste psihoaktivne supstance, treba da imaju na umu brzi metabolizam većine droga da bi uzorak koji donesu na analizu bio odgovarajući. Roditeljima savetujem da kupe nekoliko bočica za urin i da uzmu uzorak urina od deteta posle neke žurke, izlaska, ili kada sumnjaju da je koristilo psihoaktivne supstance. Uzorak mogu zamrznuti i kasnije doneti u laboratoriju. Takođe, uzimanje uzorka treba da bude pod nadzorom – pojašnjava Vera Lukić.
Za šest meseci stiglo 20 novih vrsta
Na predlog Vladine Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance, Ministarstvo zdravlja formiralo je spisak, odnosno listu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, na kojoj je trenutno više od 360 supstanci.
Samo u poslednjih šest meseci na listu je dodato oko 20 novih supstanci. Tokom prošle godine dodat je sličan broj novih supstanci, predočavaju u Ministarstvui zdravlja. Informacije o novim supstancama stižu u Ministarstvo zdravlja preko Sistema za rano upozoravanje iz međunarodnih i nacionalnih laboratorija. Nakon toga, Komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance razmatra sastav, strukturu, procenjuje rizik i predlaže ministru zdravlja koje supstance dodati na listu zabranjenih supstanci.
U Srbiji, kao i svim drugim državama Evrope i sveta, postoji spisak psihoaktivnih supstanci koje su zakonom zabranjene. To znači da, ukoliko je neka supstanca na spisku kontrolisanih, ona ne može da se uveze u našu zemlju.
Proizvođači narkotika na sve moguće načine pokušavaju da zaobiđu zakon i proizvode supstance sličnog hemijskog sastava, s vrlo malim izmenama u hemijskoj strukturi i drogu uvoze legalno, dok se ona kao nova na tržištu ne stavi pod kontrolu. Ta trka između proizvođača droge i zakona nikada nije bila intenzivnija.
D. Nikolić
Foto: Uprava carina