Меркелова присиљена на тврд курс према мигрантима
БОН: Ангела Меркел успела је да очува владу, али њена политика руку пружених за прихват избеглица сада је прошлост и канцеларка је присиљена на тврд политички курс, сматра главна уредница Дојче велеа Инес Пол. Prеthodnе две седмице биле су судбоносне за немачку канцеларку. И више од тога, били су то дани огорчене борбе за основни правац европске мигрантске политике.
Победиле су снаге које играју на карту изолације. Победили су они политичари који желе да спрече људе да убудуће крену на опасни пут преко Медитерана. Они који су за појачану заштиту на границама, али и кампове у Северној Африци. Тамо ће избеглице да чекају док се не установи да ли их у Европи уопште желе - зато што имају право на азил или зато што су потребни као радна снага, пише Дојче веле.
Чак и унутар Европе, убудуће ће се управљати чвршћом руком, а избеглице ће, теоретски, бити смештане у избегличке центре односно кампове. Њихови случајеви биће обрађивани брзо, а нежељени гости одмах ће бити враћани назад.
Велики су то планови. Њих је Ангела Меркел прошле седмице у мукотрпним преговорима договорила са својим европским колегама. Она на тај начин одбацује своју досадашњу политику отворених граница. То су планови због којих је њен министар унутрашњих послова Хорст Зехофер на крају ипак попустио.
Тиме је немачка влада ипак сачувана од распада. То је добра вест - не само за Немачку, већ и за Европу.
Снага Немачке као фактора стабилности веома је важна, због тога је Меркеловој успело да тако брзо организује самит ЕУ на коме су договорене основне смернице нове европске миграционе и азилантске политике.
Акутна криза тако је окончана, али прави одговор на изазове није пронађен, ту се не би требало заваравити, наводи Дојче веле.
Враћање миграната у земље у којима су прво регистровани?
У којој ће то северноафричкој земљи да буду изграђени прихватни центри? Досадашње реакције тих земаља претежно су негативне. И с којим то државама можете да се упустите у такав посао, ако желите да се избеглицама поштују бар основна људска права? Поред тога, ко би требало да се брине о снабдевању миграната ако их зауставе на њиховом путу према Европи?
Чак и у Европској унији тренутно има више питања него одговора. Ни ту није јасно у којој би то земљи требало да буду подигнути кампови. Које су владе заиста спремне да ублаже терет под којим грцају Италија и Грчка - земље са најдужим спољним границама и, сходно томе, земље с највећим бројем миграната?
Брз договор који су постигле две немачке демохришћанске странке ЦДУ и ЦСУ био је могућ, јер све остало лебди у ваздуху. А једина ствар која ће брзо да буде имплементирана јесте јачање граница. За Европску агенцију за заштиту копнених и морских граница Фронтекс, долазе уносна времена, пише Дојче веле.
Ангела Меркел и њен министар унутрашњих дела Хорст Зехофер су на једвите јаде пронашли компромис у избегличкој политици и избегли дубљу кризу Владе. Договорено је да се на граници са Аустријом граде “транзитни центри“ одакле би се потражиоци азила враћали у земље где су prеthodno регистровани - ако те земље то уопште прихвате.
Али у уторак је требало у то убедити и Социјалдемократе, коалиционе партнере из владе. После два и по сата преговора је шефица СПД Андреа Налес рекла неколико фраза о “интензивним разговорима“ и начињеним “помацима”, али додала да ће се дебата наставити у четвртак.
СПД није нимало срећна што је врела лопта избегличке тематике сада пребачена у њено двориште. Оно што су договориле демохришћанске партије ЦДУ и ЦСУ иде можда и преко хуманитарних убеђења која макар јавно гаје Социјалдемократе.
”Транзитни центри” у којима услови не могу бити богзна какви, слобода кретања не постоји, а компликоване одлуке о азилу се доносе експресно што код неких виђених социјалдемократа нема прођу.
Пре свега је тешко да ће опстати сам израз “транзитни центар“. Прошле године, а била је то изборна година, је тадашњи министар правосуђа, а сада шеф дипломатије Хајко Мас (СПД) назвао баварску идеју о “транзитним центрима” најгорим именима, рецимо “масовним логорима на ничијој земљи”.
Како сада да прихвати исту идеју у другом паковању? Идеја је изградња центара ван државне територије, тачније у уском граничном појасу између Немачке и Аустрије. Амбициозни план предвиђа да се ту кроз неколико дана утврди да ли је дошљак већ регистрован у некој другој земљи ЕУ - рецимо Италији или Грчкој - те да, ако јесте, буде враћен тамо. Али то само ако се Италија или Грчка сложе, а до сада нису. Ако се не сложе, да се врати у Аустрију што Беч строго одбија. Све је још на дугом штапу, наводи Дојче веле.