Merkelova prisiljena na tvrd kurs prema migrantima
BON: Angela Merkel uspela je da očuva vladu, ali njena politika ruku pruženih za prihvat izbeglica sada je prošlost i kancelarka je prisiljena na tvrd politički kurs, smatra glavna urednica Dojče velea Ines Pol. Prethodne dve sedmice bile su sudbonosne za nemačku kancelarku. I više od toga, bili su to dani ogorčene borbe za osnovni pravac evropske migrantske politike.
Pobedile su snage koje igraju na kartu izolacije. Pobedili su oni političari koji žele da spreče ljude da ubuduće krenu na opasni put preko Mediterana. Oni koji su za pojačanu zaštitu na granicama, ali i kampove u Severnoj Africi. Tamo će izbeglice da čekaju dok se ne ustanovi da li ih u Evropi uopšte žele - zato što imaju pravo na azil ili zato što su potrebni kao radna snaga, piše Dojče vele.
Čak i unutar Evrope, ubuduće će se upravljati čvršćom rukom, a izbeglice će, teoretski, biti smeštane u izbegličke centre odnosno kampove. Njihovi slučajevi biće obrađivani brzo, a neželjeni gosti odmah će biti vraćani nazad.
Veliki su to planovi. Njih je Angela Merkel prošle sedmice u mukotrpnim pregovorima dogovorila sa svojim evropskim kolegama. Ona na taj način odbacuje svoju dosadašnju politiku otvorenih granica. To su planovi zbog kojih je njen ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na kraju ipak popustio.
Time je nemačka vlada ipak sačuvana od raspada. To je dobra vest - ne samo za Nemačku, već i za Evropu.
Snaga Nemačke kao faktora stabilnosti veoma je važna, zbog toga je Merkelovoj uspelo da tako brzo organizuje samit EU na kome su dogovorene osnovne smernice nove evropske migracione i azilantske politike.
Akutna kriza tako je okončana, ali pravi odgovor na izazove nije pronađen, tu se ne bi trebalo zavaraviti, navodi Dojče vele.
Vraćanje migranata u zemlje u kojima su prvo registrovani?
U kojoj će to severnoafričkoj zemlji da budu izgrađeni prihvatni centri? Dosadašnje reakcije tih zemalja pretežno su negativne. I s kojim to državama možete da se upustite u takav posao, ako želite da se izbeglicama poštuju bar osnovna ljudska prava? Pored toga, ko bi trebalo da se brine o snabdevanju migranata ako ih zaustave na njihovom putu prema Evropi?
Čak i u Evropskoj uniji trenutno ima više pitanja nego odgovora. Ni tu nije jasno u kojoj bi to zemlji trebalo da budu podignuti kampovi. Koje su vlade zaista spremne da ublaže teret pod kojim grcaju Italija i Grčka - zemlje sa najdužim spoljnim granicama i, shodno tome, zemlje s najvećim brojem migranata?
Brz dogovor koji su postigle dve nemačke demohrišćanske stranke CDU i CSU bio je moguć, jer sve ostalo lebdi u vazduhu. A jedina stvar koja će brzo da bude implementirana jeste jačanje granica. Za Evropsku agenciju za zaštitu kopnenih i morskih granica Fronteks, dolaze unosna vremena, piše Dojče vele.
Angela Merkel i njen ministar unutrašnjih dela Horst Zehofer su na jedvite jade pronašli kompromis u izbegličkoj politici i izbegli dublju krizu Vlade. Dogovoreno je da se na granici sa Austrijom grade “tranzitni centri“ odakle bi se potražioci azila vraćali u zemlje gde su prethodno registrovani - ako te zemlje to uopšte prihvate.
Ali u utorak je trebalo u to ubediti i Socijaldemokrate, koalicione partnere iz vlade. Posle dva i po sata pregovora je šefica SPD Andrea Nales rekla nekoliko fraza o “intenzivnim razgovorima“ i načinjenim “pomacima”, ali dodala da će se debata nastaviti u četvrtak.
SPD nije nimalo srećna što je vrela lopta izbegličke tematike sada prebačena u njeno dvorište. Ono što su dogovorile demohrišćanske partije CDU i CSU ide možda i preko humanitarnih ubeđenja koja makar javno gaje Socijaldemokrate.
”Tranzitni centri” u kojima uslovi ne mogu biti bogzna kakvi, sloboda kretanja ne postoji, a komplikovane odluke o azilu se donose ekspresno što kod nekih viđenih socijaldemokrata nema prođu.
Pre svega je teško da će opstati sam izraz “tranzitni centar“. Prošle godine, a bila je to izborna godina, je tadašnji ministar pravosuđa, a sada šef diplomatije Hajko Mas (SPD) nazvao bavarsku ideju o “tranzitnim centrima” najgorim imenima, recimo “masovnim logorima na ničijoj zemlji”.
Kako sada da prihvati istu ideju u drugom pakovanju? Ideja je izgradnja centara van državne teritorije, tačnije u uskom graničnom pojasu između Nemačke i Austrije. Ambiciozni plan predviđa da se tu kroz nekoliko dana utvrdi da li je došljak već registrovan u nekoj drugoj zemlji EU - recimo Italiji ili Grčkoj - te da, ako jeste, bude vraćen tamo. Ali to samo ako se Italija ili Grčka slože, a do sada nisu. Ako se ne slože, da se vrati u Austriju što Beč strogo odbija. Sve je još na dugom štapu, navodi Dojče vele.
