Упркос поразу Србије од Немачке Из Новог Сада у свет отишла лепа кошаркашка слика

Наравно да овдашњи спортски ходочасници нису били задовољни због пораза “орлова” на домаћем паркету (81:88), јер изабраници селектора Александра Ђорђевића тиме су освојили друго место у Г групи и имаће у другом кругу квалификација за Мундобаскет 2019. године у Кини теже ривале (Грчка, Естонија и Израел). Уз то, нисмо навикли да наши кошаркаши уопште губе, па је та врста наше својеврсне спортске размажености морала да произведе разочарање.

Као противтежа, остала је лепа слика која је у понедељак увече виђена у новосадској дворани. Крцате трибине, радост и осмеси на лицима, аплаузи и велика подршка, посебно у финишу сусрета, неминовно су морали да из памћења сваког гледаоца призову помало пожутела сећања од пре 10 и више година, када је велика дворана Спенса, тада највећа у Србији, често била испуњена управо због кошарке. Старији то добро памте, а они млађи су имали прилику да се увере у приче како је то некада било и, убеђени смо, пожеле да што чешће буду сведоци оваквим спектаклима. То би могло да отвори врата повратку овдашње, слободно можемо да приметимо - помало успаване кошарке у српски врх, а KK Војводина омогући да још озбиљније ради и брзо, уз помоћ сваке врсте, реализује таква очекивања и жеље.

Хајде да заборавимо на тренутак на пораз од Немаца, ма како да смо га тешко доживели. Разлоге за то није тешко пронаћи, јер смо и сами били сведоци аплауза нашем државном тиму када је истрчао на паркет, одушевљењу када су у салу ушли они којима је било место на терену, а нису могли тамо да буду из различитих разлога, попут Николе Јокића, Богдана Богдановића, Немање Бјелице... Деца су ту, на који метар испред себе, имала прилику да виде своје идоле и њихови осмеси и одушевљење били су највећи добитак те вечери.

„Била ми је част да у дресу репрезентације Србије заиграм у мом Новом Саду“, искрен је био Стеван Јеловац, дојучерашњи кошаркаш руског Нижњег Новгорода. - На трибинама је била моја комплетна породица, пријатељи, другови и, онако најискреније, мислим да смо морали и требали да победимо Немце. Пораз сигурно нисмо заслужили, али нас је скупо стајао пад концентрације у финишу утакмице. Томе је и те како допринео мој неспортски фаул, за који тврдим да није био вредан санкције која ми је суђена. Извинио сам се саиграчима, јер је то и одлучило победника.

Баш као што Новосађани прижељкују повратак овдашње кошарке на велику сцену, заједно с њима читава Србија верује да ће у другом кругу квалификација наш државни тим пронаћи сигуран пут до Мунобаскета.

„Од септембра нас очекује нови круг квалификација, у којем су нам ривали Грци, Естонци и Израелци. По мени, фаворити смо и то ћемо морати да докажемо на паркету. Потребно је да у сваком сусрету пружимо максимум и тада проблема не би смело да буде. Не знам какви су планови старијих репрезентативаца, али се надам да ће нам се прикључити и да ћемо заједничким снагама испунити циљ и отићи у Кину. У то сам убеђен, јер срамота и ненормално би било да тако не буде.”

А шта рећи о већ описаној, прелепој слици коју су Новосађани послали кошаркашком свету?

„Видело се да се Нови Сад зажелео врхунске кошарке и великих догађаја. Имали смо сјајну подршку и веома ми је драго то што је селектор Александар Ђорђевић рекао да ћемо се вратити у Спенс и поново овде играти. Биће спектакала попут оног из дуела с Немачком и убудуће, желим да KK Војводина превазиђе проблеме који су је скрајнули с кошаркашке магистрале и биће разлога за пуно нових радости у Новом Саду. Лично, увек ћу бити ту за репрезентацију Србије, увек ће ми срце бити пуно када чујем нашу химну носећи дрес ове земље и ту никада неће бити изузетка“, поручио је Стеван Јеловац.

Александар Предојевић