Uprkos porazu Srbije od Nemačke Iz Novog Sada u svet otišla lepa košarkaška slika

Naravno da ovdašnji sportski hodočasnici nisu bili zadovoljni zbog poraza “orlova” na domaćem parketu (81:88), jer izabranici selektora Aleksandra Đorđevića time su osvojili drugo mesto u G grupi i imaće u drugom krugu kvalifikacija za Mundobasket 2019. godine u Kini teže rivale (Grčka, Estonija i Izrael). Uz to, nismo navikli da naši košarkaši uopšte gube, pa je ta vrsta naše svojevrsne sportske razmaženosti morala da proizvede razočaranje.

Kao protivteža, ostala je lepa slika koja je u ponedeljak uveče viđena u novosadskoj dvorani. Krcate tribine, radost i osmesi na licima, aplauzi i velika podrška, posebno u finišu susreta, neminovno su morali da iz pamćenja svakog gledaoca prizovu pomalo požutela sećanja od pre 10 i više godina, kada je velika dvorana Spensa, tada najveća u Srbiji, često bila ispunjena upravo zbog košarke. Stariji to dobro pamte, a oni mlađi su imali priliku da se uvere u priče kako je to nekada bilo i, ubeđeni smo, požele da što češće budu svedoci ovakvim spektaklima. To bi moglo da otvori vrata povratku ovdašnje, slobodno možemo da primetimo - pomalo uspavane košarke u srpski vrh, a KK Vojvodina omogući da još ozbiljnije radi i brzo, uz pomoć svake vrste, realizuje takva očekivanja i želje.

Hajde da zaboravimo na trenutak na poraz od Nemaca, ma kako da smo ga teško doživeli. Razloge za to nije teško pronaći, jer smo i sami bili svedoci aplauza našem državnom timu kada je istrčao na parket, oduševljenju kada su u salu ušli oni kojima je bilo mesto na terenu, a nisu mogli tamo da budu iz različitih razloga, poput Nikole Jokića, Bogdana Bogdanovića, Nemanje Bjelice... Deca su tu, na koji metar ispred sebe, imala priliku da vide svoje idole i njihovi osmesi i oduševljenje bili su najveći dobitak te večeri.

„Bila mi je čast da u dresu reprezentacije Srbije zaigram u mom Novom Sadu“, iskren je bio Stevan Jelovac, dojučerašnji košarkaš ruskog Nižnjeg Novgoroda. - Na tribinama je bila moja kompletna porodica, prijatelji, drugovi i, onako najiskrenije, mislim da smo morali i trebali da pobedimo Nemce. Poraz sigurno nismo zaslužili, ali nas je skupo stajao pad koncentracije u finišu utakmice. Tome je i te kako doprineo moj nesportski faul, za koji tvrdim da nije bio vredan sankcije koja mi je suđena. Izvinio sam se saigračima, jer je to i odlučilo pobednika.

Baš kao što Novosađani priželjkuju povratak ovdašnje košarke na veliku scenu, zajedno s njima čitava Srbija veruje da će u drugom krugu kvalifikacija naš državni tim pronaći siguran put do Munobasketa.

„Od septembra nas očekuje novi krug kvalifikacija, u kojem su nam rivali Grci, Estonci i Izraelci. Po meni, favoriti smo i to ćemo morati da dokažemo na parketu. Potrebno je da u svakom susretu pružimo maksimum i tada problema ne bi smelo da bude. Ne znam kakvi su planovi starijih reprezentativaca, ali se nadam da će nam se priključiti i da ćemo zajedničkim snagama ispuniti cilj i otići u Kinu. U to sam ubeđen, jer sramota i nenormalno bi bilo da tako ne bude.”

A šta reći o već opisanoj, prelepoj slici koju su Novosađani poslali košarkaškom svetu?

„Videlo se da se Novi Sad zaželeo vrhunske košarke i velikih događaja. Imali smo sjajnu podršku i veoma mi je drago to što je selektor Aleksandar Đorđević rekao da ćemo se vratiti u Spens i ponovo ovde igrati. Biće spektakala poput onog iz duela s Nemačkom i ubuduće, želim da KK Vojvodina prevaziđe probleme koji su je skrajnuli s košarkaške magistrale i biće razloga za puno novih radosti u Novom Sadu. Lično, uvek ću biti tu za reprezentaciju Srbije, uvek će mi srce biti puno kada čujem našu himnu noseći dres ove zemlje i tu nikada neće biti izuzetka“, poručio je Stevan Jelovac.

Aleksandar Predojević