НС стручњак за нуклеарну безбедност: Банка уранијума гаранција мира

Рођена на иницијативу Међународне агенције за атомску енергију и Иницијативе за нуклеарну опасност, ова банка изграђена је на месту старе фабрике металуршке индустрије у близини града Оскемен у северноисточном Казахстану, може да чува 90 метричких тона горива.

Основна функција банке је да служи у случају поремећаја на међународном тржишту, али може да послужи и као подршка земљама у окружењу, ослобађајући их потребе да развијају одређене капацитете. Тиме се повећава ниво нуклеарне сигурности, смањењем шансе да неко злоупотреби нуклеарно гориво. Намена банке је да сировину за производњу горива држи као сировину, у облику из кога се лако после може производити гориво.

Идеја да се направи оваква институција комплексна је с аспекта међународног права, и представља преседан јер никада у историји ниједан капацитет није био у власништву или погону Уједињених нација, сем можда неких магацина, возила за интервенције, каже Драган Кркљуш, међународни стручњак за нуклеарну безбедност који је једини из наше земље учествовао у стварању ове банке.

Према његовим речима, први пут у историји правио се објекат који је у власништву Уједињених нација, а проблем је био имплементирати препоруке УН у у унутрашње безбедносне прописе Казахстана.

Како објашњава наш саговорник, међународна заједница не познаје наметање безбедносних стандарда.

Сигурносни стандарди су у принципу или конвенције или на неки други начин предмет општег консензуса и увећини случајева се јако радо примењују. Поготово кад су у питању међународни стандарди из области сигурности нуклеарних објеката или радијационих објеката. Међутим, већини земаља у развоју тешко је да схвати да безбедносни стандарди не постоје јер међународно право почива на максими да је безбедност унутрашње питање земље. Из тог аспекта било је занимљиво видети како једна озбиљна богата земља, која за себе каже да је уређена, отвара архиве и могућности да се као међународни експерт увериш у то да су њихови стандарди сагласни с међународним препорукама, истиче Кркљуш.

Како додаје, Казахстан је рудно веома богата земља, други је на свету по залихама руде уранијума и доста година је предмет својеврсне међународне трке ко ће, на који начин, како добити да користи рудна богатства ове земље.

Ово је модел који је први пут примењен који је у власништву УН и којим ће управљати подељено УН и Казахстан. Посада је тамо, сад је негде годину дана како објекат функционише, каже наш саговорник и додаје да се у банци налази једна врста мешавине уранијума која се с одређеним супстанцама доводи у гасовито стање да би могла да пролази кроз филтере, односно центрифуге, чиме се уранијум обогаћује. Тај уранијум разликује се од оног који се користи у производњи наоружања.

Наш саговорник посао је добио по позиву, као међународни експерт, а цео тим чинили су научници из свих крајева света, који су такође добили личне позиве.

Дуги низ година радим као сарадник у настави на изради документације за тренинг и консалтинг из области безбедности транспорта радиоактивног и нуклеарног материјала. Тај пројекат је водила посебно основана Канцеларија при генералном директору Међународне атомске агенције, на шта је утицао интерес пројекта и начин његовог финансирања, као и укључивање великог броја филантропа, међу којима је и Ворен Бафет. Међународни преговори за изградњу ове банке дуго су трајали, да би на крају Управни одбор Међународне агенције за атомску енергију пристао да усвоји нацрт пројекта и одатле је то све кренуло. Године 2015. формиран је међународни тим, а чинили су га експерти, доведени искључиво по личном позиву, каже Драган Кркљуш.

Како додаје, први задатак му је био да анализира постојећи правилник у Казахстану, али искључиво у односу на међународне прописе. Казахстан је земља која је изашла из састава Совјетског Савеза, оформила се као независна држава и кренула у некакав развој кадрова.

Суштински, банка уранијума у Казахстану припада земљама чланицама Међународне агенције за атомску енергију. Србија је чланица Међународне агенције за атомску енергију, али то не значи да планирамо да правимо нуклеарне електране, рекао је Драган Кркљуш.

Према његовим речима, нуклеарна медицина врло је озбиљан део науке који значајно помаже човечанству. Ми имамо радијациону јединицу која се користи за стерилизацију медицинске опреме, као и код увоза медицинске опреме.

Прописи које је имала заостали су из тог совјетског времена, без имплементације нових сазнања, приступа, релација, с подразумеваним нивоом приступа безбедности. Били смо у прилици да по међународним стандардима обрадимо целу област и уградимо у правилнике, и да помогнемо Парламенту и Министарствима и агенцијама које су у међувремену мењале облике, да их имплементира, без угрожавања сопственог безбедносног система. Ми смо урадили први упоредни преглед међународних препорука с владајућим казахстанским прописима и дали предлог како би то требало да изгледа другачије, тако да сам практично учествовао у стварању унутрашњих казахстанских прописа, каже наш саговорник.

Ипак, градњу банке пратиле су бројне контроверзе. Један број земаља у развоју, укључујући и оне у Покрету несврстаних, изразило је сумњу у механизам за осигурање горива и критиковале додатне критеријуме за приступ банкама горива. Међу разлозима за одбијање да се у овај пројекат укључе државе које немају нуклеарно оружје, а користе нуклеарно гориво у мирнодопске сврхе, јесу и бојазан да су комерцијални или стратешки интереси држава које поседују нуклеарно оружје мотивисали предлог за стварање банке, као и да ће се тиме повећати зависност од добављача нуклеарног горива.

Након рушења Кула близнакиња, безбедносно питање добило је на значају у свету. Нуклеарна енергија јесте била генератор развоја. После Фукушиме, све се изнова преиспитује, закључује Кркљуш.

И. Вујанов