NS stručnjak za nuklearnu bezbednost: Banka uranijuma garancija mira
NOVI SAD: Krajem avgusta prva i za sada jedina banka uranijuma u Kazahstanu proslaviće prvih godinu dana rada.
Rođena na inicijativu Međunarodne agencije za atomsku energiju i Inicijative za nuklearnu opasnost, ova banka izgrađena je na mestu stare fabrike metalurške industrije u blizini grada Oskemen u severnoistočnom Kazahstanu, može da čuva 90 metričkih tona goriva.
Osnovna funkcija banke je da služi u slučaju poremećaja na međunarodnom tržištu, ali može da posluži i kao podrška zemljama u okruženju, oslobađajući ih potrebe da razvijaju određene kapacitete. Time se povećava nivo nuklearne sigurnosti, smanjenjem šanse da neko zloupotrebi nuklearno gorivo. Namena banke je da sirovinu za proizvodnju goriva drži kao sirovinu, u obliku iz koga se lako posle može proizvoditi gorivo.
Ideja da se napravi ovakva institucija kompleksna je s aspekta međunarodnog prava, i predstavlja presedan jer nikada u istoriji nijedan kapacitet nije bio u vlasništvu ili pogonu Ujedinjenih nacija, sem možda nekih magacina, vozila za intervencije, kaže Dragan Krkljuš, međunarodni stručnjak za nuklearnu bezbednost koji je jedini iz naše zemlje učestvovao u stvaranju ove banke.
Prema njegovim rečima, prvi put u istoriji pravio se objekat koji je u vlasništvu Ujedinjenih nacija, a problem je bio implementirati preporuke UN u u unutrašnje bezbednosne propise Kazahstana.
Kako objašnjava naš sagovornik, međunarodna zajednica ne poznaje nametanje bezbednosnih standarda.
Sigurnosni standardi su u principu ili konvencije ili na neki drugi način predmet opšteg konsenzusa i uvećini slučajeva se jako rado primenjuju. Pogotovo kad su u pitanju međunarodni standardi iz oblasti sigurnosti nuklearnih objekata ili radijacionih objekata. Međutim, većini zemalja u razvoju teško je da shvati da bezbednosni standardi ne postoje jer međunarodno pravo počiva na maksimi da je bezbednost unutrašnje pitanje zemlje. Iz tog aspekta bilo je zanimljivo videti kako jedna ozbiljna bogata zemlja, koja za sebe kaže da je uređena, otvara arhive i mogućnosti da se kao međunarodni ekspert uveriš u to da su njihovi standardi saglasni s međunarodnim preporukama, ističe Krkljuš.
Kako dodaje, Kazahstan je rudno veoma bogata zemlja, drugi je na svetu po zalihama rude uranijuma i dosta godina je predmet svojevrsne međunarodne trke ko će, na koji način, kako dobiti da koristi rudna bogatstva ove zemlje.
Ovo je model koji je prvi put primenjen koji je u vlasništvu UN i kojim će upravljati podeljeno UN i Kazahstan. Posada je tamo, sad je negde godinu dana kako objekat funkcioniše, kaže naš sagovornik i dodaje da se u banci nalazi jedna vrsta mešavine uranijuma koja se s određenim supstancama dovodi u gasovito stanje da bi mogla da prolazi kroz filtere, odnosno centrifuge, čime se uranijum obogaćuje. Taj uranijum razlikuje se od onog koji se koristi u proizvodnji naoružanja.
Naš sagovornik posao je dobio po pozivu, kao međunarodni ekspert, a ceo tim činili su naučnici iz svih krajeva sveta, koji su takođe dobili lične pozive.
Dugi niz godina radim kao saradnik u nastavi na izradi dokumentacije za trening i konsalting iz oblasti bezbednosti transporta radioaktivnog i nuklearnog materijala. Taj projekat je vodila posebno osnovana Kancelarija pri generalnom direktoru Međunarodne atomske agencije, na šta je uticao interes projekta i način njegovog finansiranja, kao i uključivanje velikog broja filantropa, među kojima je i Voren Bafet. Međunarodni pregovori za izgradnju ove banke dugo su trajali, da bi na kraju Upravni odbor Međunarodne agencije za atomsku energiju pristao da usvoji nacrt projekta i odatle je to sve krenulo. Godine 2015. formiran je međunarodni tim, a činili su ga eksperti, dovedeni isključivo po ličnom pozivu, kaže Dragan Krkljuš.
Kako dodaje, prvi zadatak mu je bio da analizira postojeći pravilnik u Kazahstanu, ali isključivo u odnosu na međunarodne propise. Kazahstan je zemlja koja je izašla iz sastava Sovjetskog Saveza, oformila se kao nezavisna država i krenula u nekakav razvoj kadrova.
Suštinski, banka uranijuma u Kazahstanu pripada zemljama članicama Međunarodne agencije za atomsku energiju. Srbija je članica Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali to ne znači da planiramo da pravimo nuklearne elektrane, rekao je Dragan Krkljuš.
Prema njegovim rečima, nuklearna medicina vrlo je ozbiljan deo nauke koji značajno pomaže čovečanstvu. Mi imamo radijacionu jedinicu koja se koristi za sterilizaciju medicinske opreme, kao i kod uvoza medicinske opreme.
Propisi koje je imala zaostali su iz tog sovjetskog vremena, bez implementacije novih saznanja, pristupa, relacija, s podrazumevanim nivoom pristupa bezbednosti. Bili smo u prilici da po međunarodnim standardima obradimo celu oblast i ugradimo u pravilnike, i da pomognemo Parlamentu i Ministarstvima i agencijama koje su u međuvremenu menjale oblike, da ih implementira, bez ugrožavanja sopstvenog bezbednosnog sistema. Mi smo uradili prvi uporedni pregled međunarodnih preporuka s vladajućim kazahstanskim propisima i dali predlog kako bi to trebalo da izgleda drugačije, tako da sam praktično učestvovao u stvaranju unutrašnjih kazahstanskih propisa, kaže naš sagovornik.
Ipak, gradnju banke pratile su brojne kontroverze. Jedan broj zemalja u razvoju, uključujući i one u Pokretu nesvrstanih, izrazilo je sumnju u mehanizam za osiguranje goriva i kritikovale dodatne kriterijume za pristup bankama goriva. Među razlozima za odbijanje da se u ovaj projekat uključe države koje nemaju nuklearno oružje, a koriste nuklearno gorivo u mirnodopske svrhe, jesu i bojazan da su komercijalni ili strateški interesi država koje poseduju nuklearno oružje motivisali predlog za stvaranje banke, kao i da će se time povećati zavisnost od dobavljača nuklearnog goriva.
Nakon rušenja Kula bliznakinja, bezbednosno pitanje dobilo je na značaju u svetu. Nuklearna energija jeste bila generator razvoja. Posle Fukušime, sve se iznova preispituje, zaključuje Krkljuš.
I. Vujanov