Хашко тужилаштво против одлуке о пребацивању случаја у Србију

Тужилаштво, које је у својству "пријатеља суда" (амицус цуриае), затражило је да случај остане у Механизму и да се суди у Хагу.



Такође, затражило је да се одбаци одлука којом се повлачи налог трибунала за хапшење двоје радикала, затим је затражено да се поново изда налог за хапшење и налог за пребацивање двоје оптужених радикала пред судије Механизма као и да се укину нови међународни налози за хапшење и налог да се оптужени предају властима у Србији. 



Одлуку о уступању судовима у Србији донео је судија Механизма 12. јуна али, како је тужилаштво навело, нису узете у обзир бројне чињенице.



Како је наведено у образложењу жалбе тужилаштва, Србија није извршавала налоге Суда у Хагу нити је дала образложење за неуспех да их изврши, а такође није узета у обзир чињеница да је Судско веће 2016. години указало председнику Трибунала да Србија омета ток правде.



Даље је наведено да нису узете у обзир ни чињенице наведене у оптужници, а то је да су оптужени својим мешањем имали намеру да утичу на судски поступак у Хагу, као и да заштићени сведоци имају сталне страхове због сигурности своје и својих породица после сарадње са тужилаштвом, те да су страхови сведока такви да су изразили неспремност да сарађују с властима Србије директно.



Такође, у жалби је наведено и да је чињеница да је тужилаштво укључено у поступак више од седам година те има далеко веће и детаљније познавање случаја него српске власти.



Радету и Јојића, тужилаштво терети за кривично дело непоштовања суда, односно да су наводно застрашивали сведоке у поступку који је вођен против лидера СРС Војислава Шешеља.



Србија је 2015. године одбила да ухапси и изручи Јојића и Радету Хашком трибуналу пошто су српски правосудни органи констатовали да нема услова за њихово изручење, јер ни статут Савета безбедности УН о раду Трибунала, као ни српски Закон о сарадњи са Хашким трибуналом не предвиђају кривично дело за које се терете.